Geografski i geostrateški

Dobro je poznato koliko geografski položaj jedne države može uticati na njenu sudbinu, naročito ako su u pitanju manje zemlje. Na pitanje da li je bolje da država bude bliže ili dalje centralnim svetskim tokovima, odgovor nije jednoznačan.

Na jednoj strani je primer Portugalije, dugo izolovane na krajnjem zapadu Evrope, uglavnom pošteđene udara stranih zavojevača i okrenute okeanima i geografskim otkrićima. Na drugoj strani je primer Srbije, koju nije zaobišla nijedna istorijska kataklizma.Priče o Srbiji kao „kući nasred puta“ odavno su poznate. Kroz našu zemlju su vodili putevi svih velikih istorijskih sila – od Rimljana, preko krstaša, Turaka, Nemaca, sve do NATO-a. I posledice su dobro poznate – odrazile su se na srpski narod i kvantitativno i kvalitativno. Koliko puta je pominjano „geografsko prokletstvo“.

Ne može se reći da Srbija nije imala povremeno i koristi od svog geografskog položaja. Pored ekonomskih koristi od trgovinskih puteva, naša zemlja je povremeno imala i strateški značaj, ne samo za Evropu, već i za svet. Poslednji takav primer odnosi se na period hladnog rata, kada je zemlja bila između dva ekstremno suprotstavljena bloka. Doduše, tada je Srbija bila deo mnogo veće države, što je dodatno potenciralo njenu geostratešku poziciju.

Međutim, očigledna je razlika između geografskog položaja i geostrateškog značaja jedne zemlje. Geografski položaj je istorijska konstanta, dok je strateški značaj vrlo promenljiv. Opet je Srbija dobar primer. Posle sloma sovjetskog bloka i raspada SFRJ, geostrateški značaj Srbije se drastično promenio. Tome je posebno doprineo proces zaokruživanja Rusije državama EU i NATO (tu još samo fali Ukrajina). S gubitkom Kosova, strateški značaj Srbije je sveden na minimum. Doduše, još nismo potpuno okruženi državama NATO, ali izlazi prema Makedoniji i BiH nisu velika uteha.

Pregovori o ulasku Srbije u EU najbolje pokazuju kakav je geostrateški značaj Srbije i njena sadašnja pozicija. Nema kraja pritiscima i ucenama. Poređenju sa Ukrajinom možda nema mesta, jer je ona mnogo veća zemlja, ali taj primer pokazuje ogroman značaj geostrateškog položaja, kako za Rusiju, tako i za Zapad. Otuda se obe strane bore da privuku Ukrajinu u svoje naručje. Nasuprot tome, interes Zapada da Srbija uđe u EU je minimalan, dok je interes Rusije samo da se spreči naš ulazak u NATO.

To je današnja žalosna pozicija Srbije u Evropi, s kojom se moramo pomiriti. S tim što istorija pokazuje da se pozicije pojedinih država menjaju. Ekonomski oporavak, poboljšanje političkog uređenja zemljei okretanje ka potencijalnim saveznicima i partnerima na svim kontinentima sigurno mogu doprineti jačanju ugleda i povećanju geostrateškog značaja Srbije.

Profesor univerziteta