Претња рата у Јужном Судану

Џуба – Оружани сукоби ривалских фракција армије Јужног Судана проширили су се јуче изван престонице Џубе, по гарнизонима у унутрашњости земље, подгревајући стрепњу од избијања ширег сукоба у држави старој две године, преноси Ројтерс.

Према извештајима из Бора, града на око 150 километара северно од Џубе, након сукоба у два гарнизона, трупе лојалне летос смењеном заменику председника државеРику Мачару преузеле су контролу над тим армијским базама. Оружано насиље све више поприма формат етничког сукоба.

Председник Салва Кир Мајардит је припадник већинског племена Динка, док је отпуштени Рик Мачар из племена Нуер. Пре 22 године војници лојални Мачару масакрирали су саборце из редова племена Динка: у земљи зато расте забринутост да би се текући сукоб могао прелити изван војних комплекса.

По оцени председника Кира, сукоб унутар армије Јужног Судана, у коме је до сада погинуло скоро 500 људи, покушај је државног удара који су подстакле присталице Мачара који је јуче са непознате локације демантовао било какву уплетеност у армијски раздор у Јужном Судану.

У Џуби је јуче било мирно, након спорадичне ноћне пуцњаве у граду у коме је у понедељак заведен полицијски час. И док су везе мобилне телефоније и даље углавном у прекиду, међународни аеродром у Џуби је поново отворен за саобраћај.

Стејт департмент је у међувремену наложио америчким држављанима да сместа напусте Јужни Судан и суспендовао нормалан рад амбасаде. Званични Вашингтон отпочео је јуче са евакуацијом Американаца из те екваторијалне земље. Велика Британија је истовремено почела евакуацију дела особља амбасаде из Џубе.

Жерар Аро, француски амбасадор у УН, оценио је јуче на Ист риверу да сукоб у Јужном Судану „има потенцијал да прерасте у грађански рат” између две најбројније етничке групе у Јужном Судану: Динки и Нуера, пренео је Би-Би-Си.

                                                                                      ***

Најмлађа и најсиромашнија држава Африке, Јужни Судан је прошлог викенда постао ново жариште оружаних сукоба на нафтом, уранијумом и дијамантима богатом екватору. Држава величине Француске, без иједног километра асфалтног пута изван престонице, Јужни Судан је политички нестабилан од стицања независности јуна 2011, што због ендемског сиромаштва, историјског ривалитета најбројнијих племена, што због стратешких интереса спољног света.

По нафтном потенцијалу, Јужни Судан је трећа најбогатија држава у Африци (иза Нигерије и Анголе): амерички „Шеврон” је 1973. започео експлоатацију нафте на том терену. Данас је главни увозник нафте из Јужног Судана Кина.

Текући сукоб уколико се увелико прошири изван гарнизона у Џуби, могао би да угрози пошиљке нафте за кинеске партнере како трасом преко нафтовода у Судану до луке Порт Судан на Црвеном мору, тако и друмским путем до лука у Џибутију, оцениле су јуче афричке новинске агенције.

Унутарармијски сукоб у Јужном Судану увелико забрињава његове суседе. Са донедавном матицом Суданом, млада држава има најдужу недефинисану границу у Африци и ровите односе због одлучних територијалних аспирација Џубе и Картума према појединим нафтом и водом богатим пограничним регионима.

Етиопија и Кенија – два најбогатија суседа Јужног Судана –са особитом бригом прате развој ситуације јер би распиривање и преливање сукоба могло да доведеу питање договорену изградњу нафтовода, путева и нових нафтних терминала на обали Кеније (које би суфинансирали и богати партнери из Азије). На другој страни, Јужни Судан има дугачку границу са Централноафричком Републиком и Угандом, теренима где се већ годинама крије злогласни Џозеф Кони, вођа „Божје војске спаса”, за којим трага неколико стотина америчких командоса.

Истовремено, Јужни Судан има порозну границу са регионом Дарфура у Судану, где је недавно стигла група радикалних муџахедина из Малија.