Славље уз повећани опрез

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 4. јула – Данас Американци комбинују збијање националних редова и ширење индивидуалног опуштања уз свакојаке – ватре: од ватромета у режији локалних и федералних власти, до родбинских и пријатељских роштиља. Пуца се и пуцкета на све стране…

Такво славље је традиционално јер се 4. јула обележава највећи овдашњи празник – Дан независности, којој је сада 231. годишњица. Али, овога пута додатно, поред ватромета и роштиља, друштвену температуру дижу – и мере обезбеђења, веће него претходном празничном пригодом, као и полемике око вредности на којима су САД настале и процветале а које су њихови лидери у последње време занемарили па и потисли.

Широм земље, у престоничном Вашингтону изразито, а и на огромном пространству од Њујорка до Лос Анђелеса, појачане су службена будност и активност органа реда и мира – предочено је јавности. Стрепи се, наиме, од могућности репризе терористичких акција какве су се ових дана одиграле на главној савезничкој, британској, територији.

Иако је саопштено да "нема уверљивих наговештаја" да би Америка поново могла да буде на мети атентатора, стратези не потцењују могућност да диверзанти ипак имају "копију сценарија" за покушај наношења тешких удара на овом тлу, поготову што празничко славље пружа обиље "меких циљева", као што су масовна окупљања на трговима и око центара забаве и других облика опуштања. Строжим прегледима су, стога, изложени не само путници на аеродромима него и паркирана возила, које ће њушкати истренирани

пси, а и грађанима је препоручено да пријаве сваки сумњиви мирис или изглед аутомобила…

Ватромет ће се испаљивати на око 40.000 места у САД, преносе медији, и вечерас ће окупити милионе непосредних гледалаца. Међу њима ће бити и неизбројани припадници служби безбедности, лако препознатљиви или сасвим неуочљиви. Сарађиваће тесно с јединицима које располажу најновијом техником за детекцију, уз подршку хеликоптера који ће празничне митинге надгледати у честим прелетима, бар у главном граду. "Ово је вероватно највећа и најбоље координисана операција безбедности у историји престонице за један јавни догађај у њој" – изјавио је Кристофер Гелдарт, шеф одељења Министарства домовинске безбедности у зони Вашингтона и на њега наслоњених подручја.

Истовремено, експерти указују да су идеали слобода и владавине права, на којима се ова нација уздигла, поприлично уздрмани у име одбране од терориста, чији су удари отетим путничким авионима 11. септембра 2001. Америку увели у ванредне околности. Професор права и историје на Универзитету Колумбија, Џон Вит, подсећа да су својевремени творци знамените Декларације о независности (САД) као и низ потоњих лидера инсистирали да се закон поштује и у ратним временима, а да сада то, често, није случај.

Он истиче, а слично њему и други познаваоци, да се Америка понаша као Британија против које се борила за независност па и да се "обрукала пренебрегавањем ратног права у име патриотске самоодбране". Па чланком у "Вашингтон посту" подсећа – на тамницу у Гвантанаму, злостављања у Абу Граибу, тајне затворе ЦИА у иностранству и "друге поступке Беле куће, Министарства правосуђа и обавештајних служби којима су се на неприхватљив начин одрекли закона рата у име националне безбедности". Додаје да је то "не само срамно, него је и самопоражавајуће" јер је, уз остало, довело до "прекида сарадње с важним савезницима" а због тајних пребацивања у тајне затворе и до расписивања потерница, у Немачкој и Италији, за америчким агентима". И закључује да "патриотизам и поштовање ратних закона треба да иду руку под руку".

У међувремену су констатована и друга одступања закона од праксе, и у мирнодопским и у ратним условима. Коментатори "Њузвика" и "Лос Анђелес тајмса" упоређују, тако, јучерашњи декрет председника Џорџа Буша којим је ослободио издржавања затворске казне свог осуђеног бившег блиског сарадника Луиса Либија и политику шефа Беле куће према Ираку.