ЕУ затворила врата Јануковичу

Од нашег специјалног извештача

Брисел – Последњи овогодишњи самит ЕУ доказао је још једном да су државе чланице и даље спремније да постигну већу интеграцију у области финансија и економије него о питањима безбедности, одбране и спољне политике.

Оно што је, међутим, сигурно јесте то да ЕУ полако затвара врата украјинској власти председника Виктора Јануковича, али наставља да подржава, како је рекао председник Европског савета Херман ван Ромпај, „мирни народни протест у Украјини”.

„Европа је отворена за украјински народ, али не нужно и за ову владу. То је наша порука”, рекла је Далија Грибаускајте, председница Литваније, која до краја године председава ЕУ.

Влада Украјине је 21. новембра донела одлуку о обустављању припрема за потписивање Споразума о придруживању ЕУ и одлучила да се окрене Русији, што је у Украјини изазвало талас протеста присталица европских интеграција.

„Када видимо европске заставе на улицама Украјине по овом хладном времену, не можемо да одолимо да не кажемо да су они заиста део европске породице”, рекао је председник Европске комисије Жозе Мануел Барозо, док су поштовање демонстрантима одали и британски премијер и немачка канцеларка.

У закључцима самита се наводи да је ЕУ и даље спремна да потпише споразум о придруживању и трговински споразум са Украјином иако су лидери, тврде у дипломатским круговима, „одустали од Јануковича” још на самиту у Вилњусу, уочи којег је он напрасно одустао од потписивања најављеног споразума.

Самит је пре свега био у знаку финансијских, економских и одбрамбених тема. Док су договором о банкарској унији, према оцени Ван Ромпаја, лидери ЕУ постигли „огроман скок”, договор о ојачавању заједничке безбедносне и одбрамбене политике је врло скроман.

За то је пре свега био заслужан британски премијер Дејвид Камерон који још приликом доласка на самит одбацио идеју о стварању европских оружаних снага.

 „Има смисла да националне државе сарађују на питањима одбране, али ЕУ нема право на војску, ваздухопловне снаге и остало. Морамо да направимо разлику између сарадње која је у реду и ЕУ могућности које су погрешне”, рекао је Камерон, који инсистира да о европској безбедности брине НАТО.

Тако је Камерон обезбедио подршку генералног секретара НАТО Андерса Фога Расмусена, који је рекао да не види „да је јачање одбрамбене способности Европе противречно постојању НАТО”.

Иако је истакао да није паметно Европљанима да се више ослањају на сарадњу са САД него на себе саме, Расмусен је рекао да када говори о јачању одбрамбене способности ЕУ не мисли на оснивању европске војске, јер би сви војни капацитети остали под директном контролом држава.

Није само Камерон одскакао од идеје о уједињенијој европској одбрани, већ су се и Француска и Немачка разликовале у идејама. Француски председник Франсоа Оланд се залагао за оснивање новог фонда ЕУ из којег би се финансијски помагало земљама чланицама у њеним једностраним акцијама, као што је била француска војна интервенција у Малију или актуелна у Централноафричкој Републици. Уз услов да такве акције доприносе европској безбедности.

Таква идеја је наишла на брзо одбијање немачке канцеларке Ангеле Меркел, која је рекла да Француска не може да крене сама у рат под изговором да ЕУ функционише споро, а да после тражи да јој унија то плати.

„Не можемо да финансирамо војне мисије које нису биле разматране у нашем процесу одлучивања”, рекла је Меркелова.

Упркос многим размимоилажењима, лидери ЕУ су на крају у закључцима дошли до скромног компромиса па су одобрили четири пројекта из области безбедности и одбране. То су заправо више обећања, и то да ће најкасније до краја 2025. реализовати пројекат заједничких беспилотних летелица (дронова) ЕУ, потом да ће створити већу флоту за танковање горивом авиона у ваздуху, да ће радити на сателитској технологији следеће генерације, као и да ће организовати заједничке обуке о сајбер-одбрани.