Опасност од банкрота Београда није прошла

Протеклих година град је рупу у буџету покривао новим задуживањима. Важила је филозофија: није битно колики су приходи, јер колики год да су расходи – покрићемо их узимањем кредита. У касу Београда 2013. слило се 64 милијарде динара, 13 милијарди мање него што је почетком године планирано. А расходи су остали исти или су се повећавали. Уколико се не заустави та негативна спирала, Београд би могао доћи у ситуацију да нико више неће хтети да му позајми новац, или ће бити толико задужен да неће моћи да враћа рате кредита – описује невеселу буџетску слику главног града Синиша Мали, председник привременог већа Београда.

У 2014. приходи ће бити пет до седам одсто мањи, јер град неће убирати таксе за градско грађевинско земљиште?

Да, а ваља имати на уму да је велики део новца који ћемо следеће године искористити већ одређен за разне развојне пројекте, изградњу вртића, реконструкцију улица, булевара… Оно што у овом тренутку можемо да урадимо јесте да мењамо те програме или да рате које доспевају за отплату одложимо на одређено време.

Београд нема новаца да финансира све акције које је до сада финансирао, али је став да средства за социјалну заштиту не буду умањена. При томе мислим и на такозвану тринаесту пензију, издвајања за пуно породиљско одсуство...

Како тренутно изгледа финансијска пројекција наредне године?

Према нашим прорачунима, Београд ће имати приход од 58 до 60 милијарди динара, а тренутно дугује банкама 410 милиона евра, не рачунајући камате. У следећих неколико месеци ће повући још 123 милиона евра, у истом периоду вратиће око десетак милиона евра, па ће тада дуговати око 520 милиона евра, без камата, не рачунајући дугове јавних комуналних предузећа. То значи да ће између прихода и кредитних обавеза стајати знак једнакости. А то пак значи да опасност од банкрота није прошла.

Остаје нам само стезање каиша...

Покушавамо да смањимо расходе где год је то могуће. Биће укинути трошкови путовања, дневнице, телефонирања. Сва градска јавна предузећа ће морати да стегну каиш и смање трошкове пословања. Нема места за нова задуживања. Београду су потребни додатни приходи, а то би по мом мишљењу могло да се обезбеди остваривањем пројекта „Београд на води“ и формирањем нових привредних зона. Осим што би обезбедили нова радна места, послодавци у тим зонама плаћали би порез и таксе и Републици и граду.

Помињање „Београда на води” до сада је по правилу било у предизборним кампањама...

Није реч о кампањи, а објаснићу и зашто сам уверен да је остварење овог пројекта реалистично.

У ситуацији смо да нам пројекат ради архитекта Мухамед Алабар, који има богато искуство у реализацији сличних подухвата. Друго, кроз кувајтски кредит обезбеђен је новац за завршетак железничке станице „Прокоп”, и очекујем да ће у наредних неколико година из Савског амфитеатра бити измештена Главна железничка станица, као и  сплет шина. Очекујем да ће се и Главна аутобуска станица изместити са садашње локације. Сам пројекат би се радио у неколико фаза. Прва фаза коју предлажу јесте изградња тржног центра, а за ту фазу нам треба само да изместимо колосеке који се одавно не користе. У ту фазу можемо брзо да кренемо. Веома је важно да постоји политичка спремност Владе Србије да стане иза овог пројекта. И последње, али једнако важно, навео бих могућност да од Уједињених Арапских Емирата добијемо модел и начин финансирања.

Колико би, оквирно, подизање „Београда на води” коштало? Предрачунска вредност је 3,1 милијарду долара, то је процена наших пријатеља из Емирата. 

Ко је спреман да уложи толико у пројекат, а извесно је да уложено не може брзо да буде враћено?

Разговарамо са инвеститорима из Емирата да они са нама заједно крену у развој те локације.

Колико бисмо ми новца уложили?

Они би уложили своје знање и новац, а Београд би дао земљу и инфраструктуру.

Како би се делила зарада?

О томе се воде разговори.

Када би остварење планираног могло да отпочне?

Зависи од тога шта подразумевате под почетком пројекта. Ми већ радимо на мастер плану или концептуалном дизајну, и тај план је већ готов. Затим следи формирање правног лица, што је услов да држава „Београд на води” прогласи пројектом од националног значаја. Тиме се ствара предуслов за експропријацију дела земљишта које није власништво државе – то је негде око пет посто од укупног земљишта. Паралелно би се радили урбанистички планови и остале ствари битне да би овај пројекат заживео. Очекујем да први део пројекта можемо да урадимо већ крајем следеће године.

Шта тај пројекат доноси?

Београд би потпуно променио свој профил, постао би потпуно другачији. Према нашим првим анализама, више од 200.000 људи било би упослено на тих 1,5 милиона квадрата где би били изграђени тржни центри, пословни објети и комерцијални садржаји. Посебно наглашавам да би изградња овог пројекта запослила домаћу радну снагу и била велики подстицај опоравку наше грађевинске индустрије.

--------------------------------------------------------------------

ГСП – рупа без дна

Недавно сте изјавили да треба мењати „чудан начин управљања у градским јавним предузећима. Шта сте тамо затекли?

Велики јавашлук и недомаћинско понашање. У најгорем положају су ГСП, „Београдске електране”, Сава центар, и „Београд пут”. Ова предузећа континуирано праве губитке, а „Електране” имају велики проблем са наплатом потраживања из прошлости и неизмиреним обавезама за испоручени гас.

Субвенције града ГСП-у су од 2001. до 2013. са две милијарде нарасле на 7,5 милијарди динара, што је између 10 и 15 одсто београдског буџета. Од увођења „бусплуса” издвајање града за саобраћајна предузећа су такође у порасту. ГСП сада по основу кредита дугује осам милијарди динара. Расходи су им ове године били за 1,2 милијарде динара већи од прихода, а према њиховом плану пословања за 2014. минус у каси ће износити 2,2 милијарде динара. Нова градска власт мораће озбиљно да поразмисли о реструктурисању овог предузећа, које има чак 6.000 запослених.

Каква је судбина даље сарадње града са конзорцијумом АПЕКС, који руководи „бусплус” системом?

Имали смо неколико састанака са представницима турске компаније која је већински власник АПЕКС-а, и имаћемо их још. Затражили смо структуру њихових прихода и расхода, да утврдимо да ли град много или мало плаћа њихове услуге. Када добијемо извештај, видећемо шта ћемо да урадимо.

Да ли се разматра могућност раскида уговора?

Врло брзо ћемо изаћи са закључком шта би за град било најбоље и које је решење прихватљиво за обе стране. У овом тренутку не бих искључио могућност наставка сарадње, али ни опцију раскида уговора.

Да ли је у плану приватизација неког јавног предузећа?

С обзиром на могућности града да даје субвенције у наредном периоду, сматрам да треба отворити тему приватног партнерства са комуналним предузећима. То је један од начина да се та предузећа осамостале, да у мањем обиму зависе од градске касе. То би били стратешки партнери који се већ баве том делатношћу, што може да побољша пословање тог предузећа. Треба искористити искуства других главних градова у аранжманима са приватним компанијама.

--------------------------------------------------------------------

Мост на Ади под лупом буџетске инспекције

Знате ли колико кошта Мост на Ади са приступним саобраћајницама?

Не бих излазио са конкретном сумом, јер је још немам. Буџетска инспекција града се тренутно бави анализом колико коштају приступне саобраћајнице а колико изградња самог моста и врло брзо ћемо јавност обавестити о конкретним износима. Град Београд следеће године треба да повуче и део кредита који ће бити искоришћен за овај пројекат.

--------------------------------------------------------------------

Не размишљам о месту градоначелника

Ако вам Александар Вучић после избора у Београду понуди место градоначелника, шта ћете урадити?

Уопште не размишљам о томе. Концентрисан сам на то да што боље урадим посао у наредних неколико месеци.