Беч у Београду

Архитекта Хајнц Лутер из Беча је на предавању "Концентрација града", одржаном у галерији Озон, објаснио зашто се његове колеге боре против ригидних градских власти.

– Када нам бечка администрација издаје дозволу за надградњу неке зграде, узима у обзир да ли је она на листи Завода за заштиту споменика или на листи Светске културне баштине. Питам се, да ли баш све те заштићене зграде морају бити под нечијом заштитом, шта је смисао свега тога. Зграде које су означене као споменици културе намењене су туристима, леп су амбијент за пролаз фијакера, али као да нису подесне за живот данашњих Бечлија. Без обзира на мој став, а он је да се са очувањем старих грађевина претерује, поштујем све прописане норме и услове изградње, рекао је арх. Хајнц Лутер.

Лутер је смислио четири начина за надградњу господствених бечких зграда, чије се фасаде и стил морају очувати.

– Први начин је реконструкција старог крова при чему се задржава његов облик, али се унутра изграђује нов, модеран, функционални стан. Други метод је изградња сасвим другачијег крова, као када сам на једну стару градску вилу поставио пентхаус. На постојећи објекат се може положити нов, што је трећа варијанта, и значи провокацију; према згради се односим као да ме не занима, она је само база за кућу коју ја хоћу да изградим. Надзидани објекат стилски уопште не мора да се уклапа у постојећу зграду, па се у Бечу диже прашина због оваквих пројеката. На крају, стари кров може остати онакав какав је и био, али се на њега надовезује и нова конструкција, другачији кров који пробија већ постојећи – додао је Лутер.

Како ово практично изгледа, како су његове идеје пројектоване у простору, публика може видети у галерији Озон све до 8. јула, на паноима и видео радовима. Много већи број фотографија надограђених поткровља у Бечу изложен је у холу галерије Артгет, такође до 8. јула. Осим тога, у истој галерији су постављени и радови "Карамел" архитеката, веома познатог бироа за пројектовање који је потписао пројектовање здања широм света, победивши на бројним конкурсима.

Добитник више првих награда на међународним конкурсима арх. Гинтер Катер је на предавању током "Недеље архитектуре" истакао да језгро "Карамел групе" чине архитекте које имају око 40 година, а да им помаже велики број студената архитектуре. Њихов мото је, закључили су посетиоци галерије Артгет, удобност и практичност.

Осим делима Бечлија, гости из Аустрије су се похвалили и радом штајерских архитеката. Омаж савременој архитектури аустријске регије Штајерске приредила је кустоскиња Шарлоте Пехекер изложбом "Смисао архитектуре", која ће у Музеју "25. мај" бити отворена до 30. јула. На изложби су постављени панои са фотографијама, скицама и цртежима архитеката који осликавају пут од рађањa идеје, до њеног смештања у тродимензионални простор и коначно у реалну градску или сеоску средину. Шта је смисао архитектуре? Шарлоте Пехекер зна одговор. "Суштина сваке зграде јесте да у њој може да се живи, да служи људима, да стварно можемо да замислимо да се у њој одвија живот. Свакодневни живот, мото је архитектуре", рекла је Пехекер на отварању изложбе.

Најбројнији посетиоци изложби и предавања аустријских архитеката били су студенти Архитектонског факултета којима су стране колеге покушале да разјасне једну од највећих недоумица – како своје идеје уклопити у постојећи простор и како сместити свакодневни живот у дворане као створене за бечки валцер.