Четвртак, 23.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Деца у саобраћају највише гину као путници

Деца у саобраћају највише гину као путници

Само 13,4 одсто деце узраста до шест година родитељи превозе у безбедносним седиштима, док проценат употребе заштитних система за малишане до три године износи свега 32 одсто. Ако се зна да деца у саобраћају гину у највећем броју случајева као путници у возилу, подаци су више него забрињавајући.

Управо због тога ће овај проблем бити један од главних на који ће Агенција за безбедност саобраћаја усмерити своје превентивне активности у наредној години, али и алармирати остале надлежне службе да се њиме баве.

Ово је суштина пројекта „Методе праћења индикатора безбедности саобраћаја и њихов значај за стратешко управљање безбедношћу саобраћаја”, којег је по наруџбини агенције урадио Саобраћајни факултет у Београду.

Стојадин Јовановић, директор Агенције за безбедност саобраћаја открива за „Политику” да овај пројекат представља прекретницу на пољу праћења и анализе стања безбедности саобраћаја у Србији у складу са европском праксом.

– За предузимање мера и акција у циљу повећања безбедности саобраћаја неће се чекати проливање крви на улицама, како је то до сада било. Уместо тога ће се на основу периодичног праћења индикатора безбедности саобраћаја, то јест понашања учесника у саобраћају као што су употреба сигурносних појасева, прекорачење брзине, употреба мобилног телефона у току вожње и коришћење сигурносних система за децу, давати оцена безбедности саобраћаја и препознавати најважнији проблеми на које треба деловати – тврди Јовановић.

Праћење индикатора безбедности саобраћаја је, наводи наш саговорник, уобичајена пракса европских земаља, које на годишњем нивоу извештавају Европски савет за безбедност саобраћаја, владе својих земаља и остале надлежне институције и организације о резултатима снимања индикатора.

– Наша агенција је члан Европског савета за безбедност саобраћаја и у обавези је да на годишњем нивоу доставља податке о индикаторима безбедности снимљеним у Србији – објашњава Јовановић.

Тако су у току прошле године, поред истраживања о коришћењу заштитних система за децу у саобраћају, који је као један од индикатора безбедности показао да је Србија у односу на земље Европе на најнижем месту на табели, урађена и истраживања о употреби сигурносних појасева, заштитних кацига за мотористе и учешћу пијаних возача у саобраћају. Сва истраживања рађена су на територији 27 градова, односно полицијских управа у Србији.

Колико везивање сигурносних појасева у току вожње може да буде пресудно за спасавање, сведоче одређене процене према којима би се број смртно страдалих у саобраћајним несрећама смањио за 100, када би сви, укључујући и путнике на задњим седиштима, били везани. И у овом случају, подаци у нашој земљи нису охрабрујући.

Сигурносни појас, како је показало истраживање обављено на узорку од 20.000 возила, везује свега 51 одсто особа у возилу, од чега 61 одсто возача ставља сигурносни појас, сувозача 50 одсто, док се путници на задњим седиштима везују у три одсто случајева. Ови резултати сврставају Србију у земље са веома ниским нивоом употребе сигурносних појасева у Европи. Примера ради, у Француској појас везују у 98 одсто случајева, Немачкој 97 одсто, Холандији 95 одсто, Шведској 96 одсто, Аустрији 89 одсто.

Наша земља је на средњем нивоу када је реч о возачима под дејством алкохола и мотористима који носе заштитну кацигу. Јовановић каже да ће у наредном периоду бити обављена истраживања о прекорачењу брзине, употреби мобилних телефона у току вожње, времену одзива хитне помоћи када се догоди саобраћајна несрећа, употреби дневних светала у вожњи и старости возног парка.

– На овај начин добићемо комплетну и прецизну слику о безбедности саобраћаја на српским путевима. Покретањем једног оваквог система праћења индикатора безбедности саобраћаја бићемо у могућности да о проблемима у овој области обавестимо све надлежне институције како би правовремено и превентивно реаговале – закључује наш саговорник.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.