Око 70.000 оболелих чека морфијум

Око 70.000 особа у Србији има проблем канцерогеног бола, који мора да буде лечен морфијумом, али, нажалост, овог аналгетика у таблетама већ месецима нема у апотекама. Надлежни не могу да дају одговор на питање када ће бити решен проблем несташице морфијума.
Докторка Снежана Бошњак, научни саветник СЗО за проблеме доступности лекова опијата, са Института за онкологију и радиологију Србије, објашњава за "Политику" да се погрешно мисли да морфијум користи само за лечење оболелих у последњем стадијуму болести и умируће од рака. Морфијум служи, објашњава др Бошњак, за ублажавање умерено јаких и јаких болова код људи са малигним болестима, побољшавајући им квалитет живота и олакшавајући им тешке тренутке. Сваког месеца на Институту за онкологију и радиологију Србије, у Амбуланти за бол, препоруку за терапију морфијумом добије око 230 оболелих од малигних болести, каже Снежана Бошњак.

Институт за онкологију и радиологију Србије, по савету Министарства здравља, увезао је морфијум, количине довољне за годину дана. Пошто овог аналгетика није било у многим установама које лече оболеле од рака, а лекари Института за онкологију су били у обавези да им обезбеде лек, залихе које је требало да трају годину дана потрошене су већ за шест месеци и, по речима наше саговорнице, Институт је од средине јуна практично остао без лека.

– Ову тешку ситуацију ми сада покушавамо да премостимо на тај начин што наш институт справља сируп морфина, какав користе и развијене земље – објашњава докторка Бошњак, која је и члан борда директора мултинационалне асоцијације за супортивну терапију оболелих од малигне болести.

Несташица морфијума почела је у још првој половини 2006. године, али надлежни, упркос покушајима, нису успели да реше овај проблем.

У републичком Заводу за здравствено осигурање објашњавају да су расписали тендер за набавку групе нерегистрованих, али неопходних лекова, али да је он, нажалост, пропао због жалбе једног понуђача. Проблем са тендерима је и у томе што процедура дуго траје. Такође, једини произвођач овог лека код нас престао је да га производи, а лиценца није обновљена. Као један од разлога помиње се то што нико не жури да региструје овај лек или да обнови лиценцу за његову производњу јер је – јефтин.

Докторка Бошњак сматра да је потребно да нека домаћа фирма региструје лек у земљи, а до тада несташица треба да се реши увозом. Међутим, мора се имати у виду да процес регистрације траје најмање седам месеци, па је неопходно у међувремену морфијум интервентно увести. Опет, важно је да морфијум увезу све здравствене установе које лече оболеле од малигних болести, а не само београдски Институт за онкологију и радиологију Србије. Др Снежана Бошњак подсећа и да морфијум спада у ред такозваних есенцијалних лекова по правилима Светске здравствене организације, што значи да припада групи медикамената којих мора да буде у сваком тренутку у свакој држави.

Морфијум у ампулама који се даје пацијентима у врло тешком стању, после тешких операција или траума, како сазнајемо од др Весне Бумбаширевић, начелнице Централног одељења интензивног лечења у Ургентном центру, у овој установи имају.

Пре неколико дана лекари, чланови Друштва Србије за борбу против бола упутили су допис Министарству здравља, Агенцији за лекове и Републичком заводу за здравствену заштиту са апелом да се проблем несташице морфијума што пре реши, нудећи конкретну помоћ и сарадњу.