Студенти желе да се укључе у обликовање образовног система

Наши студенти желе да учествују у унапређењу и мењању високошколског образовања у Србији – једнодушан је закључак завршне конференције, којом је окончана трогодишња примена пројекта СИГМУС Темпус.

Завршни скуп на Златибору, у организацији Савеза студената Београда, окупио је студентска удружења, представнике просвете, ректоре универзитета Новог Сада, Крагујевца, Новог Пазара. Они су се осврнули на резултате примене овог европског пројекта, закључивши да је помогао реформу и модернизацију нашег високошколског образовања.

Круна његове примене требао би да буде закон о студентском организовању. Ову амбицију студената подржао је

Слободан Ступар, помоћник министра просвете, рекавши да разни видови студентског организовања морају да постоје уз образовање доступно на факултету.

– Следеће године примењиваће се нови европски програми које би, уз више искуства него што сте имали пре три године, требало максимално да искористите – поручио је студентима Срђан Станковић из Националног савета за високо образовање Србије.

Закон о студентском организовању омогућиће академцима да активно учествују у раду и организовању факултета. Њихово мишљење по усвајању овог закона неће бити занемарљиво када се буде одлучивало о наставном програму, пројектима, финансирању студената, раду факултета, раду професора и генерално, функционисању целокупног високошколског система у Србији.

Учешће студената у креирању образовног система битно је и у процесу усклађивања нашег образовног система са образовањем Европске уније, где је уплив студената у рад факултета устаљена пракса.

– У скупштинску процедуру закон би требало да уђе до лета 2014. године. Пре тога имамо задатак да предлог нацрта закона представимо Министарству просвете, науке и технолошког развоја – каже Ранко Стојановић, председник Савеза студената Београда.

Стојановић каже да су у последње три године, колико је примењиван СИГМУС у Србији, студенти стекли вештине које не обухвата наставни програм на факултетима.

– Рад на додатном образовању зближио је студентске представнике који су пре примене програма слабије међусобно сарађивали. Уз искуство које смо стекли бићемо спремни да по усвајању закона заједно учествујемо у раду универзитета и креирамо образовни систем. Закон ће дефинисати и делатност студентских организација и парламената – верује Стојановић.

-------------------------------------------------------------

Историјски корени

Модел заједничког рада студената и наставника познат је још из 13. века, када су у Падови студенти сазивали професоре да им причају и да их уче. Оцењивали су их и распуштали по сопственим проценама. Формирали су мале ексклузивне дружине које су изучавале одређене научне области. Вођени овим принципом студенти не желе да буду само пуки конзументи факултетских предавања.

– Учешће студената као будуће друштвене елите мора да постоји у образовању. Стога тежња студената да учествују у раду факултета није ништа ново, само треба ту идеју реафирмисати – охрабрио је студенте Срђан Станковић, из Националног савета за високо образовање Србије.