Изборни ребус

По свој прилици, имаћемо нове превремене изборе. Није то ни тако лоше, а може се тумачити као данак убрзању савременог живота. Четири године су предуг период. С друге стране, превремени избори се могу схватити и као предах за странке и накнадна памет која показује да власти не знају шта би са собом баш све четири године. Нове власти нису се уплашиле ни худе судбине оних који су до сада себи скраћивали мандат. Од нових избора већина очекује да потврде примат СНС-аи да СНС на основу изборних резултата себи изабере пратњу, ако буде потребно. Дакле, све је у ствари већ познато и решено, а ипак се иде на изборе, иако их грађани, колико могу да приметим, нису тражили. Па, будући да нас очекује кампања са извесним исходом која прети да због тога буде досадна, можемо је учинити занимљивијом тако што изборе схватимо као логичку игру у којој ћемо испитати властите политичке ставове и приоритете. Јер, при сваким изборима треба решити једначину са више фактора и изабрати странку (или прецртати листић), која ће нас после избора можда изненадити својом политиком. Ево шта мислим да би могле да буду идеје водиље у нашем избору 2014.

Да почнемо од атмосфере. Ако сте против атмосфере коју у јавности стварају таблоиди, гласајте против владајућих странака. Да су хтеле другачију атмосферу, оне би је направиле законским променама. Није то тако тешко постићи. Ако сте за наставак реформи, гласајте за било кога. Све су наше странке за наставак реформи, „структурне реформе” нам следују без обзира на резултат избора. Ако сте за неку од странака која је већ најавила да ће подржати СНС после избора, гласајте одмах за СНС, да бистепоједноставили ствари, а и СНС после неће моћи да се извлачи на коалиционе партнере. Ако видите да сви гласају за СНС, ви гласајте за неку другу странку – земља треба ипак да има опозицију, мада евентуална апсолутна победа СНС-аи самостално формирање владе нису против демократских правила. Такав расплет само би показао колико су паметне биле остале странке када се нису ујединиле као конкуренција СНС-у.

Да сад пређемо на психолошки терен. Ако се осећате лоше, а неко из опозиције вам није неподношљив, гласајте за њега. Пошто вам је већ лоше, немате шта да изгубите. Ако вам је добро, можете и да прецртате листић. Иако имате шта да изгубите, није вероватно да бистеизгубили пуно, па можете себи да приуштите тај луксуз и пошаљете поруку политичкој класи. Ако сте бивши „бели листић”, у 2014. морате смислити нешто креативније, пошто сте прошли пут себи поставили лествицу високо. Ако волите апстиненцију, онда треба да се сетите како се од пуке апстиненције нико није „’леба најео”.

Додуше, нећемо се хлеба најести ни од гласања. Данас су избори време у коме свака странка забаци неколико маркетиншких удица, које по правилу немају везе ни са будућом политиком тих странака нити са потребама грађана. Као удица може да послужи дословно све, па и поморанџе, као недавно на Вождовцу, што и није била најгора идеја пошто је барем некоме, закратко, поправила расположење. Ако су политичке странке успеле да смисле тако једноставне начине за пецање бирача, могли бисмои ми да усвојимо нека једноставна правила. На пример, немојте гласати за евентуалну странку „Не волимо странке” пошто нас то директно води у светске вести: „Већина грађана Србије подржала странку ’Не волимо странке’” – Странка ’Не волимо странке’ подржала ДС (или СНС)”. Немојте гласати ни за неког ко каже „Ја нисам политичар”, пошто се сам одао. Ако вас буду звали телефоном и тражили од вас да им кажете за кога ћете гласати, спремите најпре најдужу причу коју знате, искоментаришите целокупну политичку сцену, а онда реците оператеру да су избори тајни. Ако било која странка, уместо манипулација и трикова, понуди одговорну политику у интересу грађана, требало би је неизоставно подржати.

Било шта да одлучите, скоро да је извесно да ће после следећих избора СНС бити на власти, а да ви – осим ако нисте неко од будућих посланика или одборника – нећете. Срећна вам изборна 2014. година!

Уредник портала dvogled