Чудна љубав белог коња и тополе

Питања о утемељености једне манифестације каква је Златно перо Београда, о грађењу његовог професионалног идентитета и интегритета, о прерастању националног прегледа илустрације у међународно бијенале посвећено овој области примењене уметности део су историјске грађе која данас обавезује и организаторе и финансијере и историчаре уметности. Од оснивања 1959. Златно перо слови за једну од најстаријих изложби илустрације у Европи. Нажалост, дешава се да континуитет, традиција и домети нису увек довољно релевантни параметри у усредсређивању једног пројекта чија је концепција типична за 20. век. Јер, све су већи захтеви у промовисању једног пројекта и његове стандардизације. У пракси доминира интерактивни концепт који нивелише атрактивност догађаја, а његова продукцијска снага мери се и кустоским вођењем кроз поставку, стручним скуповима. Искрено, тимови стручњака могу да реализују ове високе захтеве, а они су најчешће део музејског особља. Струковна удружења у транзицијским претумбацијама финансијски таворе и ово је момент када се мора признати да је професионални ентузијазам основно погонско гориво удружењских кустоса. УЛУПУДС, чија је творевина Златно перо, део је тог заборављеног система чији је рад озбиљно угрожен. Из ове позиције може се разумети да ни каталог овог међународног Златног пера још увек није публикован.

Упркос тешкоћама, у настојању да се ухвати корак са временом и његовом парадигмом, очити су покушаји ревитализације концепта Златног пера. Тако, централној поставци Међународног бијенала илустрације додате су и оснажујуће пратеће изложбе; Драган Бибин, лауреат прошлог Златног пера, представио је слике и принтове (Графички колектив), а Мексико у уметничким књигама, ауторски је пројекат Лепе Милошевић Сибиновић (Институт Сервантес).

Ако је судити по броју излагача феномен илустрације и њених аутора-заљубљеника снажно је присутан без обзира на то да ли је рад део литерарног предлошка или аутономна креација која реферира на други контекст.

Фактографија централне поставке, отворености за све видове илустрације и доминација добрих радова потврђује референтне позиције ове манифестације и у међународним оквирима; представљени су радови 201 уметника (81 странац, 120 домаћих) из 20 земаља Европе и Азије.

У визуелној и идејној интерпретацији радова могуће је препознати различите културне обрасце у којима се нпр. разликују украјинска од јапанске школе илустрације. Нисмо пребројавали, али утисак је да одличним радовима на изложби доминирају уметници из Ирана (гран при је добила њихова уметница пре неколико година) у чијим је невербалним рефлексијама сачувано креативно богатство индивидуе. То је само један од показатеља где су уметнички центри у којима се помно негује илустрација. Као својеврсна визуелна Вавилонска кула на којој је исцртана мапа различитих поетских језика ово бијенале илустрације пулсира реализмом, фантастиком, надреализмом у распону од традиционалне илустрације у којој се негује поетизовано цртачко ткиво, преко колажа до примене нових технологија; и ексклузивност радова: од оригинала до принта. У том контексту симптоматично звучи став Боба Живковића, једног до ветерана у овој области: „Илустрација није декорација… цртеж може бити главни лик…”

Посебан сегмент изложбе на Калемегдану посвећен је младим ауторима, студентима Високе техничке школе из Новог Сада, чији су радови добар пример пажње која је посвећена студијама илустрације.

Свакако, карактер манифестације, па и Златног пера, учвршћује систем награда који обично фокусира јаке ауторске појаве. Међународни жири је ове године гран при доделио португалском уметнику Жоау Вазу де Карваљу, његов упечатљив и духовит бошовски свет заслужено је награђен и 2009. Међународним златним пером Београда.

Уметничка књига и библиофилска издања, као посебан допринос вери у креацију коју прати мануелни поступак, истакнути су овогодишњим Међународним златним пером Београда, а три лауреата су – Стефан Бошков (Бугарска), Фотини Стефаниди (Грчка), чији је бајковити назив „Чудна љубав белог коња и тополе”, као парадигма читаве манифестације (и у наслову овог текста), и Даниела Фулгоси (Србија) са децентним пројектом посвећеном Дисовој поезији.

Такође, додељене су и три плакете ове манифестације као и почасне дипломе.

Ван сваке сумње, Златно перо – Међународно бијенале илустрације у афирмацији овог градивног стваралачког сегмента у многим продукцијама налази своје дубље покриће у културној и друштвеној мисији коју је потребно по/одржати.