Од пића богова до омиљене посластице

Изложба „Црно и бело – прича о чоколади” биће отворена вечерас у 18 сати у галерији Природњачког музеја у Београду. Посетиоци ће на поставци сазнати где је пронађена најстарија чоколада на свету, како је изгледала чоколада Маја и Астека и коју је улогу имала у њиховом животу, али и како је кроз историју и различите цивилизације, уз помоћ индустријског развоја и комерцијалних захтева, настајала савремена посластица у којој свакодневно уживамо.

Сви заинтересовани ће сазнати шта је праслина, а шта пралина, када је и ко водио чоколадни рат, где се налази Академија чоколаде и где постоји чоколадно ропство. Видеће и чоколаде разних облика, величина и укуса, прибор и посуде за чоколаду какве су користили Астеци, прву „у устима топиву” чоколаду, направљену 1879. године, прву кутију за пралине креирану пре једног века, прву чоколаду са наших простора и још много занимљивих и укусних експоната.

Аутори изложбе су Олга Васић и Деса Ђорђевић-Милутиновић, а за потребе поставке рецепте посластица од чоколаде припремила је Ивана Поповић, блогерка из Београда.

Састојци чоколада потичу из биљног и животињског света. Семенке дрвета какаовац (Theobroma cacao), које у природи и данас расте у тропским пределима Америке, основна су сировина за прављење чоколаде. Други важан састојак, шећер, добија се из тропско-суптропске биљке из породице трава, шећерне трске и шећерне репе. Млеко које даје карактеристични укус млечној чоколади, производ је млечних жлезда домаћих животиња краве и козе, које су настале припитомљавањем дивљих предака.

Више од 3.000 година чоколада, пиће намењено боговима, и привилегија краљева и великодостојника, била је обавезни, често и важан део ритуала и церемонија код многих народа. Скоро обавезни додатак био јој је уситњени кукуруз који је давао жељену густину, као и чили папричица.

Многи су убеђени да је Кристофер Колумбо донео чоколаду у Европу, али је чињеница да су га семенке какаовца оставиле потпуно равнодушним, а чоколаду није чак ни пробао. Верује се да је то учинио шпански освајач Ернан Кортес, очаран чоколадним напитком који му је понудио астечки краљ Монтезума Други. Међутим, не постоје докази којима би се ова прича поткрепила. Зато, судећи по списку поклона намењених шпанском принцу Филипу (каснији краљ Филип Други) међу којима се налазе и џакови семенки какаовца, чоколаду су 1544. године у Европу донели шпански монаси из Мексика. Чоколада је у Шпанији постала толико популарна да је већ 1590. један језуитски мисионар са негодовањем писао о првим чокохоличарима: „И Шпанци а још више њихове жене зависни су од црне чоколаде.”

Када је чоколада са дворова „сишла међу народ”, баш пред индустријску револуцију, привукла је пажњу предузимљивих људи тога доба и почела да заузима место у индустрији и трговини. Временом је променила укус, облик, текстуру и квалитет, и постала део свакодневног живота, али и врло значајни комерцијални производ.

Данас, део нових ритуала јесте да се чоколада у облику срца дарује вољеној особи на Дан заљубљених, чоколадне бомбоне се поклањају у Белгији за рођење детета, а у Француској за венчање.

Р. С.