Обама шкрт на помиловањима

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Пре него што је отишао на 17-дневни одмор на родне Хаваје, председник Барак Обама обавио је једну од редовних председничких дужности уочи божићног празника: помиловао је осам затвореника, док су његовим указом тринаесторици који су казне већ одслужили, избрисани досијеи, тако да више неће носити жиг бивших робијаша који им ускраћује нека грађанска права.

Оно што је прво пало у очи после објављивања те вести био је несклад између председничких помиловања у САД и Русији, где је Путин показао милост не само према Михаилу Ходорковском него и према још 20.000 осуђеника, међу којима су и чланице панк групе „Пуси рајот” и група активиста еколошке организације „Гринпис”.

Овдашњи медији су констатовали да је Обама апсолутно шкрт у показивању председничког милосрђа: за пет година мандата помиловао је, према подацима Америчке уније за грађанска права, само 39 људи, најмање од свих председника у новијој историји.

Када је то констатовано, из Беле куће је стигао коментар са позивом на стрпљење: Обама ће председник бити још три године.

Највећи публицитет овога пута добило је ослобађање из затвора, после 20 одлежаних година, Клиренса Арона, који је као 23-годишњи студент осуђен на три доживотне робије само зато што је повезао актере у једном случају купопродаје такозваног крек кокаина (оног у форми кристала, који се пуши и који изазива највећу зависност), а да притом није био ни наркоман нити дилер.

Свих тринаесторо, чији су досијеи избрисани, већ су одлежали по најмање 15 година и сви су осуђени као преступниципочетници, и то управо због поседовања или диловања овог „сиротињског” кокаина, за који су казне драстично веће него кад је реч о оном „господском”, белом.

У време кад су ухапшени и кад им је суђено, минимална казна за поседовање пет грама „крека” била је пет година – иста као и за поседовање пола килограма „белог”.

Ова разлика је доживљавана као расна: корисници „крека” су углавном Афроамериканци (а мањој мери и Латиноси), дакле нижи слојеви друштва, док је кокаин у праху популарна дрога елите, филмских и естрадних звезда и посленика Волстрита.

Овај диспаритет је ублажен новим законом који је у Конгресу усвојен 2010, када је петогодишњи затвор постао обавезан за поседовање једне унце (28 грама) „крека”, док је мера за кокаински прах остала иста: пет година за 500 грама. Тај закон није, међутим, имао клаузулу ретроактивног дејства.

Бела кућа је акт председничког помиловања образложила и потребом да се смањи пренатрпаност у федералним затворима, што је у медијима цинично упоређено са пражњењем језера уз помоћ чаше.„Чак и ако би председник оволико помиловања делио сваке недеље, ван решетака би се на крају његовог другог мандата нашла само петина једног процента затвореника у федералним затворима”, реченица је из коментара агенције „Блумберг”.

Оштра казнена политика за поседовање и диловање наркотика главни је разлог што је Америка светски рекордер по броју робијаша: према статистици Бироа правде, у затворима или на условној слободи последњег дана прошле године било је укупно 6.037.000 људи, један на сваких 35 одраслих становника САД, или 2,9 одсто пунолетне популације.

У федералним затворима је 219.000 људи, који државу годишње коштају 6,3 милијарди долара, или око 26.000 долара по глави. После пооштравања казнене политике, пре свега за кривична дела поседовања и промета наркотика 1980, број федералних робијаша је порастао за 700 одсто.

Затвори су заиста пренатрпани: у федералном казненом систему број кажњеника је у просеку за 39 одсто већи од номиналних капацитета, а у затворима високе и средње сигурности, тај број је 51, односно 55 одсто.

У затворима на нивоу 50 савезних држава, где казне одлежава два милиона људи, пренатрпаност је такође један од главних проблема, што је довело и до процвата новог бизниса: приватних затвора, што медији описују и као „затворски капитализам”.

Отуда разочараност Обамом: очекивало се, с обзиром на његов имиџ либерала, да ће бити милостивији.