Невољене комшије

Пољско-немачке размирице око утицаја у систему одлучивања на нивоу ЕУ, подгрејане увредљивим фотомонтажама и карикатурама у пољским медијима, и немачким антикарикатурама, избацила је димензију европског (не)јединства у први план.

Заједница 27 држава, која би, у складу са европском идејом водиљом, требало да црпи богатство духа из постојећих различитости, доводи се у питање када год дође до трзавица у међудржавним односима. Поменуто пољско-немачко сучељавање – распирено уочи усвајања концепта реформи ЕУ, својеврсне замене за пропали покушај усвајања заједничког европског устава – потврђује тезу "о центрипеталним силама које спречавају европско заједништво".

Повод се, најпре, тицао вредновања гласова чланица ЕУ. Пољски став, међутим, да систем фаворизује многољудну Немачку, а маргинализује улогу Пољске и малих држава, убрзо је прерастао у међусобно одмеравање историјских грехова. На кантар немачке одговорности Пољаци су натоварили и грехе из фашистичке епохе, да би, на крају, премијер Јарослав Качињски алудирао на "континуитет историјског посртања Немачке". Дословце је упозорио Берлин: "Сведоци смо немилог развоја догађаја у Немачкој – тамо се поново нешто негативно дешава, као у временима која су прохујала!"

Од дима до ватре

Осокољени подршком умерених чланица ЕУ – буђење духова из прошлости није на месту, у тренутку када Берлин евидентно улаже напоре за унапређење европске кохезије – Немци су пребацили пољским комшијама да су и сами били склони геноцидном опхођењу према верским и националним мањинама – пре свега према припадницима мојсијевске вере. Указано је на чињеницу да су погроми против Јевреја вековима били "пољска специјалност".

Апели на обуздавање политичких страсти нису расхладили узаврелу крв кочоперних духова. Старе предрасуде прерасле су у вредновање квалитета по кључу националне припадности у две комшијске државе – из дима политичког надметања букнула је ватра. Клишеи о "неуредним, лењим Пољацима", са једне стране, и о "дебелим немачким пивопијама, ждероњама и галамџијама", са друге, постали су дежурна тема расправа.

У дискусију се умешала и академска елита. Кристоф Војчеховски, варшавски професор који дуже од једне и по деценије држи катедру на универзитету Вијадрина у Франкфурту на Одри, у склопу пројекта пољско-немачког зближавања, искористио је тренутак да представи такозвану студију о односима припадника две нације. Под насловом "Моји драги Немци" пребацио је просечном Немцу једноумље, уштогљеност, немаштовитост и придржавање за правила "надридисциплине", која спутава слободу духа, претвара живот у досаду.

Границе толеранције

Међу умереним и одмереним заговарачима европског јединства преовладава мишљење да је сукоб између "старе" чланице Немачке, и новог члана Пољске, последица кратког суживота под европском заставом.

Чињеница да старе предрасуде и анимозитети спутавају међусобно уважавање и међу чланицама које су од самог почетка, од пре пет деценија, тежиле европском уједињењу, јасно предочава границе спремности на толеранцију. "Невољене комшије" су тема расправа, ако се потегне питање евроинтеграција. Италијани не воле Немце, Французи су подозриви према Енглезима, Холанђани не заборављају да су шефови Гестапоа за време окупације у Другом светском рату били листом – Аустријанци...

Један од праотаца европске идеје, Карл V Хабзбург, немачки цар и краљ Шпаније у шеснаестом веку, приметио је поткрај живота да нема тежег задатка од покушаја уједињења народа. Љубитељ сатова, разочаран после неуспелих покушаја да усклади рад два клатна, узвикнуо је: "... Ја, магарац, хтео сам да убедим милионе поданика да мисле и делују као један."
Милош Казимировић

--------------------------------------------------------------------------

Европска комисија упозорила Пољску

Варшава – Европска комисија позвала је Пољску да прекине јалове дискусије о томе шта је тачно договорено у Бриселу на последњем самиту Европске уније о реформи европских институција.

Пољски премијер Јарослав Качињски, његов брат председник Лех Качињски и шефовица дипломатије Ана Фотига непрестано од самита понављају да је у Бриселу постигнут "џентлменски споразум" да се могућност да мањина блокира одлуке већине продужи са три до шест месеци на две године.

Европски званичници, међутим, наводе да о томе не знају ништа. "То је некакав неспоразум, не могу да замислим да би се европски лидери договорили да се појави могућност вета на две године", казао је пољским медијима председник Европског парламента Ханс Герт Петеринг.
Бета