Позив надлежнима да преиспитају инфраструктурне пројекте у граду

Укупан дуг Београда је око 960 милиона евра, поновио је јуче Небојша Човић, члан привременог већа главног града, и позвао надлежне да испитају инфраструктурне пројекте у престоници попут изградње моста на Ади, реконструкције Булевара краља Александра и Пожешке, набавку трамваја, подземних контејнера и куповину зграде „Инекса”. Човић је конференцију за медије сазвао реагујући на саопштење Драгана Ђиласа, бившег градоначелника, који је јуче изјавио да је Београд задужен 398, а не 960 милиона евра како, од прекјуче, тврди привремена управа. Ђилас је своју изјаву поткрепио званичним дописом Управе за јавни дуг Министарства финансија.

У том документу од 23. септембра који је Ђилас доставио медијима прецизира се да „стање дуга града Београда на дан 31. августа 2013. године износи 45,58 милијарди динара”. Управа је навела да у складу са одредбама Закона о јавном дугу „Београд према тренутном стању не прелази лимит од 15 одсто остварених текућих прихода буџета града Београда у 2012. години”, али се напомиње да „у зависности од кретања девизног курса као и од нивоа остварених прихода у 2013. години постоји ризик повећања релативне задужености града”.

– Управа за јавни дуг Министарства финансија једина је у овој земљи надлежна за праћење и евиденцију дуга локалних самоуправа – навео је Ђилас.

Човић је потом позвао Ђиласа да престане са „политикантством и странчарењем када је реч о егзактним подацима”. Дуг од 960 милиона евра је податак званичних градских служби. Допис Управе за јавни дуг Човић је оценио као „врло интересантан за збуњивање” и да је направљен на основу података које је доставила локална самоуправа.

– Не кажем да су подаци Управе нетачни. Позивамо надлежне да утврде шта је рађено па нека испадне како испадне – рекао је Човић и додао да је Управа у допису од 23. септембра третирала само кредите који су у том тренутку били у оптицају, а да неке град тада још није повукао.

Човић је објаснио да су укупне обавезе града на основу кредита, рачунајући главницу и камату, а које треба исплатити до 2039. године, 661,7 милиона евра. Обавезе градских јавних предузећа, дирекција и ПКБ-а износе 30,7 милијарди динара и на то треба додати 5,3 милијарде динара што је обавеза града из претходног периода. Те две ставке заједно су „тешке” око 300 милиона евра, прецизирао је Човић.

– Када се тих 300 милиона сабере са 661,7 милиона евра за кредите, то је 960 милиона евра. На то треба додати дугове општина, здравствених, образовних и културних установа који се још утврђују па ћемо доћи до коначног износа задужења – казао је Човић.

Исте податке о висини дуга Београда изнео је и Синиша Мали, председник привременог већа, који је такође реаговао на Ђиласову изјаву.

----------------------------------------------

Социјална давања неће бити умањена

Бивши градоначелник замерио је привременом већу да је за месец дана зауставило готово све инвестиционе пројекте, да најављује смањење субвенција и социјалних давања и прича бајке о „Београду на води”.

Човић и Мали негирали су да ће социјална давања бити умањена.

Он и Човић, како су навели, не разумеју због чега Ђилас не жели да се реализује пројекат „Београд на води”.

– То је пројекат од националног значаја, добиће приоритет како би се скратиле процедуре. Немамо намеру да га градимо из кредита него партнерски. Може се обезбедити инвеститор који има довољно интереса да уђе у тако велики пројекат. Београд са оволиким бројем становника не може бити озбиљан град ако не изгради метро. Због тога је „Београд на води”, као стратешки пројекат, изузетно значајан јер ће бити моторни замајац даљег развоја престонице – истакао је Човић.

----------------------------------------------

„Бус плус” потребан Београду

Систем за контролу и наплату јавног градског превоза „Бус плус” неопходан је Београду, оценио је Небојша Човић.

– То је најконтроверзнији пројекат, али потребан је Београду. Он је доведен у питање због мистификације власништва, прихода и цена набавке опреме. Конзорцијум „Апекс” треба да објасни како је са 10 одсто власништва турског партнера и 90 одсто у рукама српске стране то постало 55 на према 45 одсто. Тражили смо од „Апекса” анализу њихових прихода и расхода. Размишљамо да нема разлога да велики град као што је Београд не контролише наплату и буде власник неке врсте дирекције која би то радила – рекао је Човић и апеловао на грађане да не нападају возаче и контролоре.  

----------------------------------------------

ДС: Мали и Човић злоупотребљавају функцију

Oптужбе председника и члана привременог већа Београда Синише Малог и Небојше Човића на рачун Демократске странке и њеног председника Драгана Ђиласа „невероватне су” и јасно је да је тај орган града „у функцији предизборне кампање једне странке на власти”, саопштио је синоћ ДС. 

Човић је злоупотребио функцију члана привременог већа позивом да надлежни органи спроведу истраге у вези са пројектима који су у претходном периоду реализовани у Београду, уместо да се, како се наводи у саопштењу, стара о несметаном функционисању града.

– Подсећамо да су прошле скоро две године откако је формирана нова влада и да нису постојале никакве сметње да се све евентуалне злоупотребе истраже и одговорни процесуирају – став је ДС-а.

Коментаришући обавезе Београда на име кредита, за које Човић тврди да износе 661,7 милиона евра до 2039. године, ДС прецизира да се као дуг води износ кредита, а не износ кредита и камата које ће се платити ратама. Тај начин рачунања кредитног задужења дефинисан је Законом о јавном дугу, подсећају у ДС-у.

– Када би се дефиниција Малог и Човића користила за ниво републике, јавни дуг земље би био најмање двоструко већи, односно већи од 40 милијарди евра или 130 одсто БДП-а, што значи да Србија не би постојала – наводи ДС.