Замерке Бушу и на рођендан

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 6. јула – Прва дама Лора Буш потрудила се да мужу председнику угоди и тако што је његов данашњи 61. рођендан обележила још прекјуче на овдашњи Дан независности. С пробраним друштвом у Белој кући Џорџ Буш је тако био у прилици да доживи раскошни ватромет, посвећен националном празнику, као да је донекле и испаљиван и њему лично у част.
Али, док је и јутрос од најближих опет примао честитке, из медија су до њега допрле и нове оштре критике на рачун његовог ратног курса. Потребе све већег броја политичара да изрекну замерке председнику постале су толико хитне, изгледа, да ни неки његови страначки другови нису могли да се од њих суздрже бар док му не прође славље.

Ударни наслови у двојим главним новинама – које, кажу, и лидер чита – загорчали су му рођенданско расположење. "Кључни републикански сенатор раскида с Бушом", констатује "Вашингтон пост", док "Њујорк тајмс" оцењује да "и даље опада подршка републиканаца политици према Ираку".

Повод за обе те информације је исти: захтев једног од најистрајнијих Бушових подржавалаца сенатора Пита Доменичија да Бела кућа хитно промени ратну стратегију, тако да америчке трупе постепено смање бојни ангажман и припреме се за повлачење из Ирака. "Не можемо да тражимо да се наши војници бескрајно жртвују док влада у Багдаду не бележи никакав видљив напредак", изјавио је на конференцији за штампу у својој изборној бази у Новом Мексику.

Енергичне поруке сличног смисла Бушу су већ послали и други прваци његове партије. Међу таквим "дисидентима" су и сенатори такође "великог калибра" – Ричард Лугар, Џон Ворнер, Џорџ Војнович.

Председник је све изолованији, слаже се низ аналитичара, уз напомену да га то не чини пријемчивијим за савете неистомишљеника. Остаје ослоњен на "конзервативно језгро" конгресмена које га још подржава, додају. Престонични "Пост" је пре неки дан објавио једну од досад најбеспоштеднијих анализа Бушовог учинка и невоља у које је запао. У том чланку је описан као "председник који трпи један од најдрастичнијих политичких колапса" у новијој историји и да је "практично учаурен" у Белој кући, где га "једино заокупља ситуација у Ираку, и да му ништа друго није важно осим тог рата".

Позивајући се на неименоване лидерове сараднике, аутор написа сугерише да Буш "одбија да прихвати реалност" и да "промене сматра знаком слабости". Уједно се наводи да се председник, без обавештавања јавности, повремено састаје с водећим аналитичарима, историчарима, филозофима и теолозима, тражећи од њих да му помогну у налажењу одговора на питања која превазилазе његову пословичну самоувереност. У тим разговорима је, како се наводи, усредсређен на одгонетање недоумица као што су: какве су карактеристике добра и зла у свету после 11. септембра 2001. (што је датум терористичких удара отетим путничким авионима на Њујорк и Вашингтон), какве се поуке могу извући из искустава председника који су били суочени с неприликама сличним његовим, како ће историја судити о њему, да ли остатак света мрзи Америку, или само њега лично…

Ма колико људи консултовао, Буш посвећује пажњу саветима само двојице или тројице, преноси "Пост" мишљење "једног бившег сарадника" Беле куће. Па цитира републиканског конгресмена Питера Кинга који председника описује као личност уверену "да све чини најбоље што може, да мисли да ће тек за 100 година моћи да се оцени шта је урадио добро, а шта лоше" и да при том показује "задивљујући спокој".

Спокој му олакшава и склоност да не цени – анкете. Да их уважава, осећао би се туробно, јер њихови резултати показују да му је рејтинг један од најнижих у повести америчког председниковања.

Асошиејтид прес је сабрао више скорашњих истраживања мњења: ни у једном Буш није добио ни трећинску подршку. У одвојеним анкетама АП и Си-Ен-Ена, његов учинак позитивно је оценило 32 одсто испитаника, код Фокса је тај проценат 31, код Си-Би-Еса 27, а код "Њусвика" 26 одсто.

По истој хроници, дно популарности није достигао. Горе рејтинге од њега имали су председници Хари Труман – 23 одсто 1951–1952. године, у време Корејског рата, и Ричард Никсон " 24 одсто, неколико дана пре него што је у августу 1974. био приморан да поднесе оставку због афере "Вотергејт"…