Како је „Патак” избегао прислушкивање

Некада су тајни агенти били прерушени у водоинсталатере, али једини лист у Француској који је успео да им скине маску је чувени сатирични недељник „Оковани патак” (Канар еншене). Афера са агентима тајне службе ангажованим да озвуче редакцију почела је касно увече у улици Сент Оноре у центру Париза, где се пре 40 година селила редакција новина.

Андре Ескаро, један од карикатуриста и администратор листа, враћао се пешке из биоскопа, пролазио поред зграде у коју се за недељу селила екипа „Окованог патка”. Изненадио се што је на трећем спрату у канцеларији главног уредника упаљено светло.

„Улазим, пењем се уз степенице стижем пред врата и куцам... Један глас: „Ко је сад?”

„Оковани патак”

Један тип провирио је кроз одшкринута врата.

Испитујем га: „Ви радите ноћу?”

„Да, треба пожурити, све мора да буде готово до 15. децембра.”

„А шта радите?”

„Нешто у вези са централним грејањем.”

Ескароу је тада свануло, јер знао је да је централно грејање уведено двадесетак дана раније.

„Види, види, баш то, а оно ради већ три недеље. Одмах сам угледао да су три особе у плавим комбинезонима одвалиле неколико дашчица паркета и да је ту црно на бело читав доказни материјал.”

„Ово је заиста врло интересантно, а за које то предузеће радите? Моји саговорници су непомични као кипови, нису могли да се сете имена свог водоинсталатерског предузећа“, пише у последњем броју „Канар еншене”.

Један сат касније у друштву са главним уредником Клодом Анжелијем и осталим колегама Ескаро се вратио у ту собу. Водоинсталатери су већ били отишли, али су оставили доста материјала који је указивао да су агенти приликом углављивања бубица у нову редакцију обавили лош посао.

Избио је огроман скандал. Екипе америчке, јапанске и аустралијске телевизије дошле су да сниме будућу редакцију „Окованог патка”. Рупа у зиду коју су оставили ноћни водоинсталатери постала је најсниманија бушотина на свету.

Данас се зна да је идеја да се поставе бубице у редакцију потекла из врха власти. Рејмон Марселан, тада министар унутрашњих послова, и његов колега министар одбране хтели су да знају ко су информатори за лист који открива велике и мале тајне деснице на власти.

Влада је, када су водоинсталатери проваљени, истрчала са објашњењем у које нико није поверовао: „Реч је о великој фарси коју је смислио ’Оковани патак’ како би себи направио рекламу.”

Недељу дана касније „Патак” објављује податке о надлежнима за операцију „Палма”, и имена петорице „водоинсталатера“. Много касније проваљени агенти су причали како је у служби настала паника, јер нико више није могао да буде сигуран да ће остати невидљив. Неки су бријали бркове, други су бојили косу, а трећи су се чак одселили на удаљена острва.

Уследила је друга верзија француске владе: све је то смислила америчка ЦИА, а операцију су спровели агенти домаће службе без знања претпостављених. Када је америчка администрација оповргла и ову верзију, влада је изашла са коначним објашњењем:

„Истина је да је операција ’Палма’ осмишљена и спроведена у оквиру Министарства унутрашњих послова, али све је легално зато што је редакција ’Окованог патка’ комунистичко шпијунско легло које ради за интересе СССР-а.” Цела Француска се грохотом смејала.

Данас је „Оковани патак” једини лист од кога страхују француски политичари и бизнисмени, као и у време Шарла де Гола који се сваке среде питао „шта ли пише она птица”.

„Патак” је јединствен и по томе што се чита само на папиру, а где год у светским листовима наиђете на извештај из Француске, неизоставно се цитира тај непоправљиви „Патак”. Задржао је своје инсајдерске изворе, људи из власти му верују јер знају да не припада ниједној групи.

„Нисмо мењали дизајн црно-белог листа још од оснивања 1915, не објављујемо рекламе ни огласе, а ми новинари смо и власници. Не такмичимо се са интернетом јер се бавимо сасвим другом врстом новинарства. Не правимо синтезу, већ откривамо истину, а она је тако тривијална да је смешна. Главни уредник још пише на писаћој машини. И тако ће бити још следећих сто година”, каже за „Политику” један од уредника Жан Франсоа Жулијар.

Жулијар верује да је „Патак” и данас озвучен.

„Оне мале маскиране шпијуне чијем пионирском делу је посвећена табла на зиду изнад чувене рупе – појела је историја. Данашњи ‘водоинсталатери’ седе за моћним компјутерима, далеко од наше редакције и прикупљају милијарде података. Свакако да је и редакција ’Патка’ у њиховом домашају”, каже он.

Али, „Патак” још плови и прави повелике таласе у којима се сваки час утопи понеки министар или бизнисмен.