Бегунци руже лице Србије

Главна тужитељка Хашког трибунала Карла дел Понте покренула је пре неколико дана веома значајну иницијативу – да људи којима је пресуђено или ће им бити суђено у Хагу могу издржавати казне у затворима својих земаља. Тужилац за ратне злочине Републике Србије Владимир Вукчевић оценио је да је та идеја добра и изводљива. О томе да ли би таква сарадња са Хагом допринела проналажењу или предаји српских оптуженика, као и о другим питањима процесуирања ратних злочина, "Политика" је разговарала са тужиоцем Вукчевићем.

Уочено је да је Карла дел Понте недавно отишла из Београда веома задовољна и пуна хвале за наше службе безбедности и њихове шефове. На форуму "Кран Монтана" у Монаку потом јавно је похвалила Тужилаштво за ратне злочине Републике Србије. Да ли сте Ви задовољни сарадњом са главном хашком тужитељком и шта нам можете рећи о Вашим последњим разговорима са њом?

Акциони тим био је веома убедљив, али мислим да је недвосмислен став Владе Србије такође био од изузетног значаја. Нико више, ни у Трибуналу ни у свету, нема дилему да у Србији постоји политичка воља да се хашки бегунци лоцирају, ухапсе и изруче трибуналу. Похвале на овако значајним скуповима, свакако су подстицај. Прија ми када видим какав респект и поштовање утицајни међународни фактори имају према нашим институцијама као што је, између осталих, Тужилаштво за ратне злочине Србије. Посебно је значајно што је госпођа Дел Понте и на отварању Форума, али и у интервјуу "Jуроњузу" изузетно повољно говорила о амбијенту у Србији када је реч о сарадњи са тужилаштвом трибунала. Наравно, увек уз примедбу да сви оптужени бегунци морају бити у Хагу, са чиме се потпуно слажем.

Њена иницијатива да хашки осуђеници издржавају казне у земљама из којих потичу уследила је непосредно после њене посете Београду.

Иницијативу да хашки осуђеници издржавају казне у земљама из којих потичу потпуно подржавам. Господин Љајић и ја ћемо се обратити, преко Националног савета за сарадњу са трибуналом, Савету безбедности Уједињених нација и предложити да Србија потпише споразум који то омогућује. Забрињава, међутим, негативно реаговање суда у Хагу. Мислим да то што је у Босни избио инцидент, бег Станковића из затвора у Фочи, не сме да оптерећује Србију и жао ми је што трибунал не дели ставове госпође Дел Понте.

На чему, по Вашем мишљењу, Карла дел Понте заснива своје уверење да ће се сви бегунци ускоро наћи у Хагу?

На чињеници да је нова Влада Србије за 20 дана после формирања учинила све да се изруче два бегунца, Толимир и Ђорђевић, као и на чињеници да је завршетак сарадње са трибуналом један од пет приоритета те владе.

Да ли је, према Вашим сазнањима, Србија и раније предлагала да се хашким осуђеницима српске националности омогући издржавање казне у Србији или Републици Српској? Је ли Вам познато да ли је Хрватска тако нешто тражила?

Колико ја знам, није било таквих предлога ни из Србије, али ни из земаља у региону. Наш циљ је био и јесте да комплетне судске поступке водимо пред домаћим правосуђем, а не пред међународним судовима. Такође, мислим да би регионална иницијатива овакве врсте наишла на далеко бољи пријем Савета безбедности. Oчекујем да и Хрватска и Босна имају сличан став у односу на то питање.

Чиме објашњавате подршку госпође Дел Понте овој идеји која се раније противила чак и идеји да се Слободан Милошевић лечи у Русији уместо у Хагу? Да ли имате индиција да би ово решење навело неке оптуженике да се предају властима? Да ли би међународна заједница имала начин да надзире под каквим условима осуђеници служе казну затвора?

Искрено, мислим да је госпођа Дел Понте веома наклоњена Србији чак и када предлаже условљавање потписивања споразума са Европском унијом изручењем хашких оптуженика трибуналу. Упорно покушавам да јој објасним да је њихово хапшење и изручење у интересу Србије, да ми то не радимо због притисака који су у нашим релацијама често и контрапродуктивни, већ то чинимо због жеље да се задовољи правда и оптуженима праведно суди, због поштовања жртава и због будућности наше деце. Мислим да би поменута иницијатива стимулисала предају неких оптужених, али не смемо губити време и радићемо као и досад, стално и упорно, свакодневно и професионално. И до резултата мора да дође.

Наше казнене установе могу да испуне поменуте услове, у крајњој линији, у појединим затворима постоји могућност да се ти услови доведу на ниво какав је предвиђен споразумом који је потребно потписати са Уједињеним нацијама чији је трибунал орган. Досад је такав споразум потписало 14 земаља. Међународна заједница је свакако добродошла у надзору услова у затворима. То је један од важних сегмената остваривања људских права, односно достизања светских стандарда у свим областима, па и у тој.

Хашки трибунал има огромну базу података. Да ли ће трибунал, по затварању, ту базу података пребацити у Србију? Да ли ће међународна заједница тражити да наши судови за ратне злочине наставе рад на тим предметима? Постоји ли могућност да ти непроцесуирани случајеви постану основа за неку нову политику условљавања – да се на некој идућој степеници наше интеграције у Европу постави питање нашег расветљавања ратних злочина из деведесетих и извођења криваца пред лице правде, али овог пута оних који нису "велике рибе" нити су били на командним положајима?

Сигуран сам да политика условљавања никоме не може донети добро. Ми имамо међународну обавезу и морамо је испунити. Имамо и непосредан приступ хашкој бази података и из ње формирамо поједине предмете. Обрачун са оптуженицима за ратне злочине који се догађа пред домаћим судовима важан је због искорака у будућност у којој неће бити места за оне који су у прошлости укаљали и још својим бегом од правде руже лице Србије. Ти људи, ратни злочинци, пљачкаши, лажне патриоте, трговци оружјем, људима, наркотицима, исто тако у блиској прошлости су нас срамотили и неки од њих су заузимали врло високе, чак највише, позиције у државним институцијама.

(први део)