Begunci ruže lice Srbije

Glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte pokrenula je pre nekoliko dana veoma značajnu inicijativu – da ljudi kojima je presuđeno ili će im biti suđeno u Hagu mogu izdržavati kazne u zatvorima svojih zemalja. Tužilac za ratne zločine Republike Srbije Vladimir Vukčević ocenio je da je ta ideja dobra i izvodljiva. O tome da li bi takva saradnja sa Hagom doprinela pronalaženju ili predaji srpskih optuženika, kao i o drugim pitanjima procesuiranja ratnih zločina, "Politika" je razgovarala sa tužiocem Vukčevićem.

Uočeno je da je Karla del Ponte nedavno otišla iz Beograda veoma zadovoljna i puna hvale za naše službe bezbednosti i njihove šefove. Na forumu "Kran Montana" u Monaku potom javno je pohvalila Tužilaštvo za ratne zločine Republike Srbije. Da li ste Vi zadovoljni saradnjom sa glavnom haškom tužiteljkom i šta nam možete reći o Vašim poslednjim razgovorima sa njom?

Akcioni tim bio je veoma ubedljiv, ali mislim da je nedvosmislen stav Vlade Srbije takođe bio od izuzetnog značaja. Niko više, ni u Tribunalu ni u svetu, nema dilemu da u Srbiji postoji politička volja da se haški begunci lociraju, uhapse i izruče tribunalu. Pohvale na ovako značajnim skupovima, svakako su podsticaj. Prija mi kada vidim kakav respekt i poštovanje uticajni međunarodni faktori imaju prema našim institucijama kao što je, između ostalih, Tužilaštvo za ratne zločine Srbije. Posebno je značajno što je gospođa Del Ponte i na otvaranju Foruma, ali i u intervjuu "Juronjuzu" izuzetno povoljno govorila o ambijentu u Srbiji kada je reč o saradnji sa tužilaštvom tribunala. Naravno, uvek uz primedbu da svi optuženi begunci moraju biti u Hagu, sa čime se potpuno slažem.

Njena inicijativa da haški osuđenici izdržavaju kazne u zemljama iz kojih potiču usledila je neposredno posle njene posete Beogradu.

Inicijativu da haški osuđenici izdržavaju kazne u zemljama iz kojih potiču potpuno podržavam. Gospodin Ljajić i ja ćemo se obratiti, preko Nacionalnog saveta za saradnju sa tribunalom, Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija i predložiti da Srbija potpiše sporazum koji to omogućuje. Zabrinjava, međutim, negativno reagovanje suda u Hagu. Mislim da to što je u Bosni izbio incident, beg Stankovića iz zatvora u Foči, ne sme da opterećuje Srbiju i žao mi je što tribunal ne deli stavove gospođe Del Ponte.

Na čemu, po Vašem mišljenju, Karla del Ponte zasniva svoje uverenje da će se svi begunci uskoro naći u Hagu?

Na činjenici da je nova Vlada Srbije za 20 dana posle formiranja učinila sve da se izruče dva begunca, Tolimir i Đorđević, kao i na činjenici da je završetak saradnje sa tribunalom jedan od pet prioriteta te vlade.

Da li je, prema Vašim saznanjima, Srbija i ranije predlagala da se haškim osuđenicima srpske nacionalnosti omogući izdržavanje kazne u Srbiji ili Republici Srpskoj? Je li Vam poznato da li je Hrvatska tako nešto tražila?

Koliko ja znam, nije bilo takvih predloga ni iz Srbije, ali ni iz zemalja u regionu. Naš cilj je bio i jeste da kompletne sudske postupke vodimo pred domaćim pravosuđem, a ne pred međunarodnim sudovima. Takođe, mislim da bi regionalna inicijativa ovakve vrste naišla na daleko bolji prijem Saveta bezbednosti. Očekujem da i Hrvatska i Bosna imaju sličan stav u odnosu na to pitanje.

Čime objašnjavate podršku gospođe Del Ponte ovoj ideji koja se ranije protivila čak i ideji da se Slobodan Milošević leči u Rusiji umesto u Hagu? Da li imate indicija da bi ovo rešenje navelo neke optuženike da se predaju vlastima? Da li bi međunarodna zajednica imala način da nadzire pod kakvim uslovima osuđenici služe kaznu zatvora?

Iskreno, mislim da je gospođa Del Ponte veoma naklonjena Srbiji čak i kada predlaže uslovljavanje potpisivanja sporazuma sa Evropskom unijom izručenjem haških optuženika tribunalu. Uporno pokušavam da joj objasnim da je njihovo hapšenje i izručenje u interesu Srbije, da mi to ne radimo zbog pritisaka koji su u našim relacijama često i kontraproduktivni, već to činimo zbog želje da se zadovolji pravda i optuženima pravedno sudi, zbog poštovanja žrtava i zbog budućnosti naše dece. Mislim da bi pomenuta inicijativa stimulisala predaju nekih optuženih, ali ne smemo gubiti vreme i radićemo kao i dosad, stalno i uporno, svakodnevno i profesionalno. I do rezultata mora da dođe.

Naše kaznene ustanove mogu da ispune pomenute uslove, u krajnjoj liniji, u pojedinim zatvorima postoji mogućnost da se ti uslovi dovedu na nivo kakav je predviđen sporazumom koji je potrebno potpisati sa Ujedinjenim nacijama čiji je tribunal organ. Dosad je takav sporazum potpisalo 14 zemalja. Međunarodna zajednica je svakako dobrodošla u nadzoru uslova u zatvorima. To je jedan od važnih segmenata ostvarivanja ljudskih prava, odnosno dostizanja svetskih standarda u svim oblastima, pa i u toj.

Haški tribunal ima ogromnu bazu podataka. Da li će tribunal, po zatvaranju, tu bazu podataka prebaciti u Srbiju? Da li će međunarodna zajednica tražiti da naši sudovi za ratne zločine nastave rad na tim predmetima? Postoji li mogućnost da ti neprocesuirani slučajevi postanu osnova za neku novu politiku uslovljavanja – da se na nekoj idućoj stepenici naše integracije u Evropu postavi pitanje našeg rasvetljavanja ratnih zločina iz devedesetih i izvođenja krivaca pred lice pravde, ali ovog puta onih koji nisu "velike ribe" niti su bili na komandnim položajima?

Siguran sam da politika uslovljavanja nikome ne može doneti dobro. Mi imamo međunarodnu obavezu i moramo je ispuniti. Imamo i neposredan pristup haškoj bazi podataka i iz nje formiramo pojedine predmete. Obračun sa optuženicima za ratne zločine koji se događa pred domaćim sudovima važan je zbog iskoraka u budućnost u kojoj neće biti mesta za one koji su u prošlosti ukaljali i još svojim begom od pravde ruže lice Srbije. Ti ljudi, ratni zločinci, pljačkaši, lažne patriote, trgovci oružjem, ljudima, narkoticima, isto tako u bliskoj prošlosti su nas sramotili i neki od njih su zauzimali vrlo visoke, čak najviše, pozicije u državnim institucijama.

(prvi deo)