Лирски поглед на Африку

Снимао је фотографије за разне клијенте – Лекаре без граница, многобројне агенције Уједињених нација и невладине организације. Његови радови објављивани су у „Њујорк тајмсу”, „Дејли телеграфу”, „Индипенденту”, „Гардијану”. Од 2005. Брендон Бенон из САД, фокусиран је на Африку – Кенију, Јужни Судан, Сомалију, Сијера Леоне, Нигерију, Танзанију.

Избор оног најбољег што је на тим местима забележио изложиће у Београду, на поставци „Wonderful Photographic Site”, која се отвара 4. јануара у Галерији Народне банке Србије. Реч је о личном, лирском избору тренутака који нуде посматрачу један  изнијансиран поглед на живот у Африци.

Континенту за који у разговору за „Политику” каже да је више него разнолик. – Они који га нису посетили тешко да могу да замисле колико је шаренолик, различит. Много више него Европа. П 

Суша, Кенија (слика лево); Прве кише, Јужни Судан (слика десно) 

Почев од тога што људи живе и у избегличким камповима и колибама, али и луксузним вилама и затвореним деловима градова. У исто време можете да видите човека који на леђима носи 70 килограма угља, али и оне удобно заваљене иза волана аутомобила од 70.000 долара. Стога, много чега се још живо сећам – пријатељстава, љубави, оброка, песама, смеха, трагедија, путева и аеродрома, али и звездама обасјаних ноћи – каже Бенон.

Нашег саговорника задаци су водили у избегличке кампове широм континента, иза сцена конфликата, на прву линију еколошке катастрофе и у једноставне домове обичних становника. Интересовање за фотографију стекао је захваљујући својој мајци, аматерском фотографу са мрачном комором у купатилу о којој је дуго водио рачуна када је оболела од мултипле склерозе. Патња му је блиска и приватно и пословно, па не бежи од тешких прича. – Патња је свуда и нигде истовремено, слично је и са радошћу.

На мојим фотографијама овековечене су и туга, али и срећа, авантура, игра. Те контрадикције део су наших живота, који су сваки за себе различити. Искуство које сам стекао током бриге мајци показало ми је да иза сваког тренутка патње постоји суштинска победа над околностима. Гледам на животе људи као на безброј смислених односа, борби против тешкоћа и постизања малих победа.

Фотографисање патње може имати много улога. Можете, на пример, слику некога ко је, нажалост, преминуо дати онима који су га надживели. Или фотографију неке природне катастрофе можете искористити тако да њоме сакупите новац за помоћ настрадалима. Или задатак можете почети као фотограф, а завршити га као пријатељ особе коју сте снимали.

Како аутор воли да истакне, фотографија је један од начина на који памтимо многе ствари. Најпре је реч о подсећању на моменат кад смо је снимили, а потом и на тренутак када смо је одабрали за штампу или излагање.

– Не очекујем неку драматичну промену као последицу мог рада. То би било превише. Давно сам од тога одустао. Ствари су биле овакве какве јесу много пре него што сам се ја појавио са својом скромном камером. Али, довољно је добро поделити информацију и направити тако чак и милиметарску разлику.

Драго ми је ако то што радим инспирише код других радозналост и акцију. Нови радови Брендона Бенона, настали током радионице за фотографе у Руанди, биће изложени током априла у Лондону, на Кингс Колеџу. Посао у Африци наставља, тражећи неки дугорочнији пројекат. У међувремену, бави се пејзажима родне Америке. – Никад нема довољно времена да би се све обавило! 

М. Димитријевић