Грађани у 2014. години очекују изборе

Ако је на крају 2012. године Александар Вучић проглашаван за личност године, онда би се можда 2013. могла прогласити годином личности Александра Вучића. Судећи макар по резултатима већ традиционалне новогодишње анкете „Политике” и агенције „Фактор плус”, први потпредседник Владе Србије и лидер напредњака задобио је толику наклоност грађана да су све остале виђеније политичке личности веома далеко иза њега.

Последње четири године, наиме, по четири, пет политичара издвајало се на врху наше листе позитивних утисака, али разлике међу њима, са данашњих позиција, делују као веома мале. Тако је, на пример, на крају 2012. године 24 одсто испитаника имало позитиван утисак о Вучићу, о Томиславу Николићу – 21, о Драгану Ђиласу – 16, а о Ивици Дачићу – 14 одсто. После тачно годину дана Вучић је „скочио” на 50 одсто, а о првом следећем, шефу државе Томиславу Николићу, најпозитивније утиске има 15 одсто испитаника.

Владимир Пејић, директор агенције „Фактор плус”, која је спровела ово истраживање, од 19. до 26. децембра, на узорку од 1.100 пунолетних становника Србије, закључује да је Вучић дефинитивно испливао као доминантна личност у политичком животу и могуће је да је достигао зенит, мада се не може оспорити ни могућност даљег раста његове популарности.

„Осим премијера Ивице Дачића, нико други током 2013. године није имао неку важну улогу. Председник Николић је прилично мировао. Он није имао неких видљивих већих активности, тако да није могао ни да одушеви ни да разочара, што показују и одговори испитаника на питање да ли су задовољни његовим радом. Драган Ђилас је, опет, изашао из 2013. као губитник – изгубио је власт у Београду, имао је сукобе у странци, многи су га напустили, на крају је и Александар Шапић отишао. Борис Тадић се на неки начин активирао последњих месеци и чини ми се да је више засметао Ђиласу, него што је поправио утисак о себи”, истиче Пејић.

Чињеницу да се веома погоршао утисак о лидеру Уједињених региона Србије који на „негативној” листи води са 25 одсто, док је пре годину дана имао седам „негативних” процената, Пејић објашњава тиме што је током 2013. био више у фокусу јавности. „Није он раније био ништа симпатичнији или сада мање симпатичан, него је у 2012. на изборима релативно добро прошао, ушао је у владу, имао добре односе са Дачићем и Вучићем, није био на удару... У међувремену је понео терет лоше економске ситуације, означен је као неко ко не ради добро посао у влади, ’отпуштен’ је из те владе и било је прилично негативних медијских прилога о њему”, каже Пејић.  

Нешто мање од Вучића „одскочила” је и његова странка током протекле године. У истраживању пре годину дана забележена је подршка од 35,8 одсто за Српску напредну странку, док је Демократска странка имала 17,9, а Социјалистичка партија Србије 9,4 одсто. Сада СНС има завидних 43,9 процената, за нијансу је порастао рејтинг и СПС, али су демократе пале на 11,6 одсто.

Наша новогодишња анкета о расположењу јавности у Србији каже, према тумачењу Владимира Пејића, да грађани очекују парламентарне, па и покрајинске изборе у 2014. „Много тога се променило на политичкој сцени за годину дана, а много се и прича о изборима. Делује и да је најјача странка наклоњена изборима и зато је размишљање и очекивање грађана сасвим логично”, истиче он.

Будући да већина странака још крије од јавности своје адуте за предстојеће локалне изборе у Београду, или још нису нашле доброг кандидата за градоначелника, „Политика” и „Фактор плус” покушале су да „измере” шансе неких личности о којима се до сада само спекулисало. И резултат је, бар у овом тренутку, прилично поразан за све – чак 65 одсто грађана закључило је да им нико са ове наше листе није посебно занимљив. Јесте да бивши градоначелник и лидер ДС-а Драган Ђилас, чија је „кандидатура” и једина извесна, тренутно има већу подршку од свих помињаних напредњачких кандидата (Стефановић, Михајловић, Човић, Мали) и других, али ових његових 11 одсто ипак сигурно не говоре да може да се опусти.

Избори за Београд, наравно, још нису расписани и кад кампања званично почне и странке истакну своје кандидате ситуација ће се сигурно знатно изменити – само у чију корист? На основу ових резултата Пејић закључује да Београду очигледно треба „освежење”, то јест нека нова лица која ће се кандидовати, а која би можда имала шансу чак и ако нису фаворити неке странке, уз услове да имају подршку медија и добар програм. То, опет, не значи да Ђилас и остали не би боље прошле.

Питања о стратешким правцима Србије показала су, чини се, да смо прилично проевропски настројени. Мада, указује Пејић, ово ипак не мора да значи да би сви они који су се изјаснили за наставак европског пута Србије на неком референдуму гласали за ЕУ. Европски пут нам је генерално прихватљив, али не по сваку цену. На овакав резултат утиче и чињеница да су све парламентарне странке (сем Демократске странке Србије) за ЕУ, а њихови гласачи то слушају. А то што је 21 одсто испитаника за потпуни прекид преговора са ЕУ и политичку неутралност, што је главна порука политике ДСС-а, који је, опет, тек мало изнад цензуса (иако је то стабилно), говори да Коштуничина странка не користи потенцијал који има, то јест да је доста пасивна.

С друге странке, Пејића није изненадило то што више од половине испитаника није за окретање Србије Евроазијској економској заједници (ЕЕЗ). Како каже, нико до сада није стављао такво питање пред њих, а не знају ни шта је то и да у питању није, као предводник ЕЕЗ, назначена Русија према којој генерално постоји позитивно осећање и поверење, резултат би био још негативнији.