Да ли су ратни злочинци привилеговани

Саобраћајна несрећа у којој је погинуо затвореник КП завода у Сремској Митровици Слободан Медић, вођа паравојне формације „Шкорпиони”, отворила је питање о третману осуђеника за ратне злочине у српским затворима. Фонд за хуманитарно право (ФХП) захтева хитне измене којима ће се пооштрити давање привилегија овим осуђеницима, док у Управи за извршење кривичних санкција истичу да третман осуђеника зависи од изречене казне, а не од кривичног дела које је починио.

Слободан Медић служио је казну од 20 година затвора за ратни злочин над шесторицом сребреничких муслимана у Трнову. То је максимална казна за ратни злочин која се по нашем закону могла изрећи. Он је у притвору од 2005. године и то време урачунава му се у издржану казну.

„Према нашем закону, после једне четвртине издржане казне прави се ревизија третмана осуђеника. Саставља се комисија, а по потреби се тражи и мишљење полиције. Тада се одлучује да ли неки осуђеник може из установе затвореног типа да пређе у полуотворену. У том случају, добија привилегије као што су изласци у град, посета породице за викенд или годишњи одмор”, наведено је за „Политику” у Управи за извршење кривичних санкција.

Познато је да Србија има затворску јединицу у Забели, специјализовану да у њој казне издржавају осуђени за организовани криминал или ратне злочине, где су правила далеко строжа. Да би неки затвореник био упућен у ту установу, потребно је да одлуку о томе донесе председник Вишег суда, што у случају Слободана Медића није учињено.

ФХП указује да је међу земљама бивше Југославије које су суочене са наслеђем ратних злочина, Србија једина земља у којој ратни злочинци већ у раној фази служења затворских казни, добијају привилегије попут права на слободан излазак у град и права на коришћење годишњег одмора изван завода… У Хрватској и Босни и Херцеговини осуђеници за тешка кривична дела, тврде у ФХП, могу добити овакве повластице тек након одслужене половине казне. Фонд оцењује да прописи Републике Србије којима се одређује третман осуђеника за ратне злочине не одговарају тежини ових кривичних дела, упоређујући третман осуђених за ратне злочине са осуђеницима за градњу без грађевинске дозволе, што представља ругање жртвама.

Слободан Медић, вођа паравојне формације „Шкорпиони” заједно са сином и супругом 31. децембра погинуо је у саобраћајној несрећи. Казну је издржавао у Казнено-поправном заводу Сремска Митровица, а на привременој слободи се нашао, објашњавају у Управи за извршење кривичних санкција, користећи законско право на посету породици и сродницима за време викенда и празника.

„Право за одлазак на викенд и у време празника Медић је стекао због доброг владања, после осам година проведених у затвору, рачунајући и време проведено у притвору. У том периоду није направио ниједан дисциплински прекршај и у јуну прошле године из затвореног дела пребачен је у полуотворени део”, наводе у управи.

Медић је ухапшен јуна 2005. године, дан пошто је Хашко тужилаштво на суђењу Слободану Милошевићу приказало видео-снимак убиства шесторице муслимана који су направили припадници „Шкорпиона”. На основу тог снимка, подигнута је оптужница против Слободана Медића, Пере Петрашевића, Александра Медића, Александра Вукова и Бранислава Медића.