Варљиви резултати

На квалификационим испитима за упис у средње школе у Београду најбољи су били осмаци из новобеоградске Основне школе "Лаза Костић", а најлошији – њихови вршњаци из школе "Јанко Катић" из Рогаче код Сопота.
Новобеоградски ђаци су успели да на оба теста (српског и математике) у просеку остваре 36,18 поена. Из српског – 17, 43, из математике – 18,75, што значи да су боље урадили математику, иако је њихова просечна оцена у шестом, седмом и осмом разреду из тог предмета нешто нижа од оне из матерњег језика. Просечна оцена из српског је 4,46, а из математике – 3,97. Истовремено у школи у Рогачи је просечан број бодова једнак просечној оцени. Додуше, то је веома мала школа, али је занимљиво да је просечан број бодова остварен на оба теста – 11,9. И то из математике – 4,75, а просечна оцена из тог предмета у току последња три разреда је – 4,47. На квалификационом испиту из српског осмаци из Рогаче су у просеку остварили нешто више од седам поена, а њихова просечна оцена из тог предмета је 4,30.

Треба, наравно, имати у виду да нису сви осмаци изашли на квалификационе испите. Од 81.448 осмака, колико их укупно има у Србији, квалификационе испите полагало је њих 67.283. На тесту из српског пало је 542 деце, а математику није положило 514 девојчица и дечака. Они заправо нису освојили ниједан бод од могућих 20 бодова по тесту. "Праг знања" је и овога пута био само један поен по испиту. Толико је требало да би се сматрало да је неко положио квалификациони испит за упис у средње школе. При томе су задаци на испитима били из специјалних збирки за квалификационе испите које су деци биле доступне већ крајем прошле године.

Овогодишњи резултати са квалификационих испита показују да су на пријемном испиту били веома "јаки" ученици из новобеоградских школа.

У школи "Иван Гундулић" укупан просечан број поена износи 34,33, колико и у школи "Јован Стерија Поповић", у ОШ "Ратко Митровић" – 33, а у "Јован Дучић" – 32,30. Приближно исте резултате остварила су деца у осмолеткама "Краљ Александар Први", "Младост" и "Бранко Радичевић". У свакој од тих школа деца су у просеку, збирно, на оба теста, остварила нешто више од 31 бода. Упола слабији су, рецимо, били њихови вршњаци из школе "Владимир Назор" на Чукарици. Тамо је укупан "скор" на тестовима 18,5 бодова, док је у "Бановић Страхињи" – 27,6 бодова. Ни многе школе у најужем центру града нису се по резултатима квалификационих испита котирале тако високе као поменуте новобеоградске. Осмолетке "Дринка Павловић" и "Краљ Петар Први" имају приближно исте резултете – између 28 и 29 бодова.

Шта показују ови резултати и да ли се на основу њих, као и на основу просечних оцена у школи, може рећи које су најбоље, а које најлошије осмолетке? Да ли приликом вредновања школа треба да се гледају резултати ученика на градским и републичким такмичењима?

– Надметања могу бити показатељи, али многа од њих нису баш професионално организована – каже за наш лист Снежана Лукић, директорка Основне школе "Карађорђе" из Остружнице.

Према мишљењу Горана Вилотијевића, педагога и директора Основне школе "Бановић Страхиња", на такмичења иду даровита деца, а таленат би требало да дође до изражаја без обзира на труд наставника. И он, међутим, сматра да је битно колико школа има такве деце, јер ти ученици и остале ђаке "вуку" напред.

Оба наша саговорника сматрају да ни резултати на квалификационим испитима, ни оцене у школи не могу бити меродавни и једини показатељи на основу којих би се вредновале и рангирале школе, јер су критеријуми оцењивања знатно нижи и неједнаки по школама. Многи професори не поштују правилник о оцењивању.

– Догађа се да буду чак три, четири ученика генерације у једној школи. То је апсурд. Има и школа где има по 200 и више одличних ученика у генерацији. И по десетак "вуковаца". То је све нереално. Реално је имати у генерацији до четири ученика са дипломом "Вук Караџић" и од четири до пет одличних ђака у одељењу. Може да се догоди да нека генерација "искочи", да буде натпросечна, као што је то било лане у мојој школи. Тада смо били и трећи у граду по броју поена освојених на квалификационим испитима (34,30) – објашњава директорка школе "Карађорђе".

Њен колега са Бановог брда Вилотијевић за "Политику" указује да је нереално да дете на квалификационом испиту заради, на пример, 40, а на основу успеха из школе има само 30 поена. А то се, каже, догађало.

– Реалан просечан резултат на пријемном испиту је онај који се креће између 25 и 30 бодова – оцењује Вилотијевић.

И он, као и директорка "Карађорђа", сматра да би квалификациони испити требало да буду тежи, а да "праг знања" мора да буде виши. Не би смео да буде нижи од пет поена по тесту.

– Ваљало би у квалификационе испите  укључити и тест за стручне школе који би се полагао трећег дана – вели Снежана Лукић.

Директор школе на Бановом брду се залаже за увођење завршног испита или "мале матуре" на националном нивоу која би била улазница за гимназије и стручне средње школе.

– У садашњем систему квалификационих испита лошији ђаци могу да се спреме и да боље ураде тест од оних који су систематски радили и заиста имају знања. Бољи ђаци могу од треме и да се заблокирају – каже Кристина Крџавац, која је ове године, као носилац "Вукове" дипломе, завршила осми разред у Основној школи "Бановић Страхиња". Њена мајка Мирјана сматра да су резултати са квалификационих испита веома варљиви, јер многу децу трема паралише.