Министар привреде – сам против свих

Министар привреде Саша Радуловић је изгледа, како је и сам приметио, дирнуо у „осиње гнездо”, залажући се за закон о раду који је веома рестриктиван у делу који се односи на радничка права. Због тога су најпре синдикати, крајем новембра, затражили његову оставку, а потом су се све гласније, мада не сасвим отворено, чуле критике оних за које би се могло очекивати да су на његовој страни – колеге из владе и представници Српске напредне странке, која га је предложила на министарско место као нестраначку личност.

Тако је, рецимо, када је заменик председника ПУПС-а Милан Кркобабић за наш лист рекао да треба упокојити вампира неолиберализма, било лако помислити управо на Радуловића. Када је председник Томислав Николић за ТВ Прва рекао да га је изненадила реконструкција владе, да има одређене замерке на поједине министре и да му се не допада што нови министри не прихватају ништа што су претходни радили, такође се лако закључило да је мислио на министра привреде.

То је случај и са лидером УРС-а Млађаном Динкићем, Радуловићевим претходником и његовом честом метом критике, кога је Николићева изјава „охрабрила”. Динкић је јуче рекао да, иако председник Србије није рекао на кога је мислио, он мисли да зна на кога се то односило и да је због тога задовољан. И речи председника Скупштине Србије Небојше Стефановића да неке реформе у области економије и борбе против корупције нису изведене најефикасније, као стрела су уперене ка Радуловићу.

Из министрове јучерашње изјаве за „Политику”, као и онога што је раније говорио („постоје неки отпори и политичке калкулације око тих отпора”), рекло би се да га реакције на његове потезе не изненађују. Поводом Николићеве и Стефановићеве изјаве, Радуловић је рекао: „Једино што је претходно министарство радило биле су субвенције и потпуно неодговорно арчење новца пореских обвезника. Резултат такве политике осећају сви грађани Србије кроз константан пад и онако ниског животног стандарда. Чињеница је да је ново министарство направило потпуни заокрет од 180 степени од те и такве политике.”

Рекавши да су усвојеним буџетом за 2014. годину укинуте субвенције, он је нагласио да их са овим министарством неће бити.

„Очигледно је да је то више заболело поједине политичаре, него инвеститоре. Неодговорна политика, недомаћинско и нетранспарентно трошење новца пореских обвезника мора да престане. Поклањати великим мултинационалним компанијама 30 милиона евра, давати им десетогодишње ослобађање од свих пореза, поклањати земљиште и у исто време гарантовати им ниске цене воде и комуналних услуга, одлика је банана држава. Са овим министром и овим министарством, такве ствари више нећемо радити”, категоричан је Радуловић.

Инвеститорима који су већ инвестирали у Србији и остварили добит, нема, према његовим речима, потребе давати додатне субвенције како би наставили и ширили пословање. Његов је став да држава треба да им помаже креирањем повољног амбијента, кроз регулаторну реформу и смањење намета на рад.

Могућно је да је Радуловићев проблем то што је изгледа пребрз за своје окружење. Тако председник парламента и даље има дилему да ли треба наставити са субвенционисањем или не, јер, како каже, не постоји довољно јасна визија шта ће нам једно или друго донети.

Раније је први потпредседник владе Александар Вучић, коментаришући рад појединих министара, рекао да министар привреде понекад нема такта, мада је најчешће у праву. Онда је у Скупштини Србије рекао: „Највећи део онога што он говори је истина. Али, то сам рекао и њему – тачно је да је то коначан циљ коме тежимо, али не можемо да на том путу погазимо све раднике.”

У другој прилици, на коментар новинара да се Радуловић понаша као да је верник непогрешивости тржишта и да се поставља питање откуд такав човек и таква политика владе у време када се и колевке либерализма окрећу ка већој улози државе, Вучић је одговорио: „Приватно, не могу да кажем да мислим потпуно исто, али мислим слично као г. Радуловић. Нажалост, живот вас у Србији натера да ствари посматрате нешто другачије и ја морам на њих да гледам мало другачије.”

Мада је рекао да је „тај спој добар”, навео је да би волео да постоји, неретко, мало више координације и да мисли да ће и то бити решено у наредном периоду.

И поред свих замерки, Радуловић, за сада, не одустаје. Чак и у одговору синдикатима који су му замерили да свакодневно подноси рапорт интересним групама, не ствара амбијент за рад, развој и запошљавање, као ни услове за функционисање привреде, био је изричит – да неће поднети оставку и да неће одустати од измена Закона о раду.

Радуловић, који није политичар, не размишља да ли ће на следећим изборима добити или изгубити гласове због својих идеја и извесно га не брине најнижа појединачна оцена коју су грађани, у истраживању агенције „Фактор плус”, у новембру, дали члановима владе. Зато он може потпуно отворено да укаже на неке истине, као у недавном ауторском тексту у „Политици”. „Када почнемо да говоримо о томе ко треба да носи терет реформи, ту подршка реформама почиње да се топи. Отпор реформама креће од свих који су добитници овог пропалог система који сада паразитирају на леђима друштва, свих грађана, пореских обвезника. Сви би реформе, само да не утичу на њих и на њихове позиције. Паразити су и најгласнији”, написао је.

Јуче је у „Јутарњем програму” ТВ Пинк рекао да се нада да неће бити потребни нови избори у 2014, али да је боље ићи на нове изборе ако ствари које је неопходно урадити у току ове године ради раста животног стандарда грађана не могу да се обаве. Само, какве су му шансе да буде и у новој влади?