Ваљевске бебе из епрувете

Ваљево – Дуња је прва беба из епрувете зачета клиничком трудноћом у новооснованом Центру за вантелесну оплодњу у Ваљеву и рођена је у септембру. Од децембра прошле године у богатој историји Опште регионалне болнице у Ваљеву, почело је исписивање још једног врло значајног поглавља. Група младих лекара на челу са др Бранком Будимировићем, амбициозним руководством болнице учинила је велико дело. Пројекат Центра за вантелесну оплодњу урађен је још 2002. да би после детаљних припрема особља, али и опреме од комисије за нове технологије Министарства здравља, после скоро једне деценије, добио зелено светло. Тако је болница у граду на Колубари, која носи име по светски познатом репродуктивном стручњаку академику др Војину Шуловићу, постала прва и до данас једина државна здравствена установа на секундарном нивоу која има Центар за вантелесну оплодњу. За годину дана кроз центар је прошло око 140 парова из свих крајева Србије. Свет је у септембру из такозване јануарске класе, то јест циклуса угледало десет здравих беба међу којима су и близанци Гаврило и Лола из Ваљева.

– У програм вантелесне оплодње у 2014. планирано је 250 парова од којих ће око 200 финансирати Републички фонд за здравствено осигурање (РФЗО). Остали ће имати подршку локалних заједница док један мањи број сам плаћа трошкове где процедура уз неопходне лекове кошта нешто више од 2.000 евра. Иначе, према искуствима из прве године, код нас су упућивани, али и долазили по сопственом избору, парови који су имали проблема са остваривањем трудноће врло дуго, до 12 година. И када су у питању покушаји вантелесне оплодње код највећег броја рађени су по два, три и више пута. За такве ситуације ми смо се припремали и парове пре и током процедуре укључивали у сеансе код нашег клиничког психолога. Успешност центра у првој години била је 36 одсто остварених трудноћа са чиме смо врло задовољни – каже др Будимировић, иначе руководилац Центра за вантелесну оплодњу у Ваљеву.

Наш саговорник додаје да је велики проблем што се неплодност касно препозна док је додатна отежавајућа околност што су трендови склапања бракова и жеље за потомством догађају у врло критичним годинама. Плодност почиње да пада са 35 година, са 38 још значајније и када се неко први пут јави са 42 или 45 година, онда је јако тешко да се нешто учини. Међутим, и поред случајева када на биолошком часовнику оглашава аларм, у центру не допуштају да било кога ухвати паника, јер сматрају да је сваки покушај и процедура шанса за успех.

– Ми смо једини државни центар у Србији који има могућност замрзавања вишка ембриона. Пацијентима се могу вратити највише три ембриона и због тога смо пројектовали ово одељење да се вишак може замрзнути и да некоме ко не остане у другом стању или се пак врати за другу трудноћу, ми можемо вратити ембрионе. То радимо о сопственом трошку чиме нашим пацијентима дајемо значајну финансијску подршку – наглашава др Будимировић.

За кратко време лекари су стекли поверење пацијената, па на процедуру вештачке оплодње не долазе само парови са листа чекања из већих државних клиника, већ су све бројнији они који сами исказују жељу да то буде баш у Ваљеву.

На наше питање др Будимировићу да ли има разлике у радовању родитеља који добију дете природним путем или из епрувете, без размишљања одговора да – има. Много више кошуља се поцепа и отвори шампањаца код оних родитеља који добију дете уз њихову помоћ, то јест вантелесном оплодњом.