Штрајк докрајчио „Аутосаобраћај”

Крагујевац – Када су 3. децембра, после 45 дана блокаде пута и пруге ка Краљеву, прекинули штрајк, радници „Аутосаобраћаја“ су кућама отишли задовољни. Уместо девет заосталих плата, исплаћена су им два минималца, а добили су и обећања да ће бити спроведен социјални програм за који се пријавило 288 од укупно 480 запослених.

Иако пропала, фирма је задржала међуградске линије и могућност да са државним менаџментом стане на ноге. Међутим, иза најдуже блокаде саобраћаја у нашој земљи остала је штета која се мери десетинама милиона евра, коју још нико није прецизно израчунао.

Када би се висина штете сравнила са дуговима предузећа од око 650 милиона динара и свим обавезама према радницима, вероватно би се испоставило да би новац који ће морати да се употреби за обнову оштећених уличица кроз крагујевачка приградска насеља и села, којима се током блокаде одвијао сав друмски саобраћај кроз овај део Србије, био и више него довољан да се измире и сви дугови „Аутосаобраћаја“ и све обавезе према радницима.

На крају је испало да су запослени у овом предузећу „клали вола за кило меса“. Пре свега, имајући у виду да главна аутобуска станица, која је блокирана 16. октобра, шест дана пре него што су радници аутобусима препречили раскрсницу у Грошници, још увек не ради.

Не само да је штету трпела фирма која је остала без солидних прихода, већ су награбусили и сви они који су, на посредан начин, живели од аутобуске станице.

На пример, без посла су остали запослени у предузећу „Футура плус“, које је затворило „нерентабилне“ трафике, исте оне које су пре штрајка имале одличан дневни промет. Без муштерија су остали и околни угоститељски објекти, а путници и сада траже аутобусе других превозника по околним улицама.

Градско веће је због тога донело одлуку да оближњи паркинг простор претвори у стајалиште, како би се колико-толико амортизовао проблем, али то је, ипак, привремено решење. Док нови менаџмент „Аутосаобраћаја“ не консолидује стање у фирми, Крагујевац ће, по свему судећи, бити једини велики град у земљи без праве аутобуске станице.

За реализацију социјалног програма држава ће морати да обезбеди око 100 милиона динара, али будућност „Аутосаобраћаја“ и преосталих радника зависиће, пре свега, од способности новог државног менаџмента да пронађе стратешког партнера, компанију која ће бити спремна да уложи у обнову некада једног од највећих превозника у Србији.

Остаје нејасно да ли ће и ко надокнадити штету „Фијату“ и „Железницама Србије“, који готово два месеца маневрисали транспортним возовима са аутомобилима намењеним извозу. Уместо ка Краљеву, возови су морали да иду околним, око 200 километара дужим путем ка Београду, одакле су усмеравани ка барској луци.

Још посла око „Аутосаобраћаја“ имаће и крагујевачка полиција, која покушава да утврди где је завршио новац који је предузећу добијало из Фонда за развој, а који је, како се сумња, трошен ненаменски.

Ранијих година, крагујевачка полиција је против одговорних лица у предузећу, које је теретила за бројне финансијске малверзације, поднела више од десет кривичних пријава. Неки судски процеси су завршени ослобађајућим пресудама, а неки су још у току.

Чвор „Аутосаобраћаја“ покушали су да размрсе сами радници. Борећи се за корицу хлеба, они су направили огромне проблеме, а због блокаде главног магистралног правца често је долазило и до физичких обрачуна са нервозним возачима и мештанима околних насеља.

Поједини градски политичари покушали су да профитирају на муци радника, а организоване су и контраблокаде саобраћаја, са намером да се до краја заоштри политичка ситуација у Крагујевцу.

Ако изузмемо оправдани социјални бунт, радници „Аутосаобраћаја“ и угрожени житељи јужног дела града били су великим делом злоупотребљени у политичке сврхе, што је опомена свим „обичним грађанима“ који, због тешке материјалне ситуације, планирају да се на сличан начин боре за своја права.