Најбоља говорница постала на 21. рођендан

Хелена Иванов, студенткиња београдског Факултета политичких наука, освојила је најлепши могући поклон за свој 21. рођендан – титулу најбоље говорнице на управо одржаном 34. Светском универзитетском дебатном првенству у Индији.

На овом највећем годишњем међународном окупљању студената, на коме учествује око 250 универзитета широм света, познатом и као „Олимпијада дебатовања”, студенти из Србије остварили су највећи успех до сада, јер су кући понели титуле првог, четвртог и шестог говорника света и успешно се такмичили раме уз раме са колегама којима је енглески језик матерњи, попут тимова са Оксфорда и Кембриџа.

Хелена Иванов и Стефан Сириџански су у категорији енглески као други језик изборили учешће у финалу у којем су дебатовали на тему „Овај дом би дозволио земљама да плате другим земљама да населе азиланте који стигну до њихових граница”. Иако су изгубили у финалу од колега из Немачке, Хелена је проглашена најбољом говорницом према броју освојених бодова у свим круговима такмичења.

Поред њих, историјски успех су остварили и студенти Факултета организационих наука, Виктор Прља и Горан Јанкулоски, који су се пласирали у категорију енглеског као матерњег језика, што је тек други случај у историји овог такмичења. Прља и Јанкулоски су проглашени за 4. и 6. говорника света у категорији енглески као други језик.

– На такмичењу је учествовало 400 тимова и 800 дебатера. Србију су представљала четири тима састављена од осам студената са Факултета политичких наука, Факултета организационих наука, Физичког факултета и Високе школе за политичку економију и предузетништво. Било је девет рунди такмичења у три дана и на крају сваке рунде судије су додељивале поене тимовима, али и појединачно такмичарима – објашњава за „Политику” Хелена Иванов.

На светском првенству студенти се такмиче у три категорије: енглески као матерњи језик, енглески као други и енглески као страни језик. Дебатује се у британском парламентарном формату, који је најпопуларнији, јер уместо борбе између два тима, овде се сучељавају четири: два представљају владу, а два опозицију.

– Никада не знамо коју ћемо тему добити, зато је јако битно да будемо веома добро информисани, јер то може бити било која друштвена тема, од тестирања лекова, па до забране да се на изборима кандидују политичке династије. Када добијемо тему, имамо само 15 минута за припрему, а сваки говор траје седам минута – објашњава Хелена, која говори четири језика.

Стефан Сириџански (21), њен вишегодишњи тимски друг, такође студент треће године ФПН, додаје да то јесте тешко и напорно, јер се такмиче са тимовима којима је енглески језик матерњи, који причају веома брзо, а при том је и нагласак отежавајућа околност, нарочито ако су с друге стране дебатери из Шкотске или Аустралије.

– Догоди се да не можемо да пронађемо праву реч, па потрошимо три реченице да би је објаснили, али то нам се све ређе дешава. Добили смо заиста велике похвале и од колега и од судија и то је оно што се на крају рачуна – каже Стефан.

Питамо и да ли се догоди да такмичар има супротне ставове од тезе коју је од судија добио да брани.

Стефан одговара да је то чест случај, али да је временом схватио да му више одговара када мора да брани ставове који нису његови лични, јер га не понесу емоције, а хладна глава је оно што је најважније да би се остварила победа, уз аргументе и елоквенцију, наравно. Овај млади дебатер кроз осмех каже да Хелена и он „као обичне особе” врло често имају потпуно супротне ставове, али да се све разлике заборављају када се нађу у тиму.

И Хелена и Стефан дебатују од најранијих бруцошких дана, у оквиру „Отворене комуникације”, организације коју су 1997. основали професори и студенти Универзитета у Београду по угледу на дебатне клубове престижних европских универзитетских центара. Кроз програме из области дебате, аргументације, грађења случаја и јавног наступа до сада је прошло више од 1.500 студената из Србије, региона, Европе и САД.

Хелена и Стефан кажу да је одскочна даска за Србију у светским оквирима била организација „Европског универзитетског дебатног првенства” које је одржано 2012. у Београду.

Хелена је на политиколошком смеру, има висок просек и жели да остане на факултету као професор, док Стефан, који је на међународном смеру, каже да своју будућност не види у професији политичара, већ – саветника. Иако је време празника, за њих одмора нема: већ се спремају за наредна такмичења: Европско у августу у Загребу, светско у децембру у Малезији, а у међувремену ће учествовати и на другим турнирима по Европи, попут Будимпеште и Беча.

– Успевамо некако да уклопимо и испите и такмичења, ево на пример, сада не излазим из куће да бих положила два колоквијума који су сутра. Мало више радимо, мало мање излазимо, али све се стиже – каже Хелена.