Преговори са ЕУ почеће Косовом

Преговори о чланству Србије у Европској унији почињу 21. јануара, а према недавној процени амбасадора ЕУ у Београду Мајкла Давенпорта, прва од укупно 35 преговарачких поглавља за Србију могла би да буду отворена тек почетком 2015. године. Шефица Преговарачког тима Србије са ЕУ Тања Мишчевић у разговору за „Политику” каже да ће Београд настојати да што пре почне са отварањем преговарачких поглавља, али да мора да рачуна и на то да су ове године избори за Европски парламент, потом следи избор нове Европске комисије, а да Србија није једина држава са којом ЕУ преговара.

„Наше је да пробамо да идемо што брже у отварање поглавља, не само да бисмо их брзо затворили, већ са намером да то постане тема у нашој јавности и за ЕУ, а не само питање нормализације односа са Приштином”, каже Мишчевићева и додаје да је Србија специфичан случај, те да очекује да најпре буде отворено поглавље 35 у којем су груписана питања нормализација односа Београда и Приштине.

„Постоји велики интерес ЕУ, али и притисак земаља чланица да прво буду отворена поглавља 23 и 24, ма колико она била велика. И ми смо веома заинтересовани да што пре почнемо веома озбиљно да радимо на питањима слободе, безбедности и владавине права, јер је то заиста у нашем највећем интересу. Али, ја ту додајем, на пример, поглавље 32 које се односи на контролу трошења јавних финансија, и у оквиру којег морамо да направимо врло јасан систем контроле финансија, уз техничку и финансијску помоћ ЕУ и уз њихова искуства. Има и такозваних лакших поглавља, у којима има мање правила на нивоу ЕУ, као што су она која се односе на информатичко друштво и медије, науку и истраживања, образовање и слично. То су нека поглавља која бих лично волела да отворимо паралелно са овим тешким поглављима, размишљајући да што пре покренемо реформе у областима које досад нису биле у фокусу наше пажње када су у питању европске интеграције”.

Сада се многи у јавности горко кају што смо у ССП-у дозволили продају пољопривредног земљишта. Да ли страхујете да је могуће да ћемо у току преговора прихватити брзу примену неког стандарду у, на пример, ветерини, а да после тога неће на време ни министарство ни грађани бити припремљени за примену тих норми?

Врло је изазован овај процес, зато што имате стандарде којих је много и који могу много да вас коштају, не само материјално, већ и да вас коштају политичког консензуса. Због тога се у овим преговорима мора кренути са друге стране, односно да имамо јасну стратегију какву Србију желимо и под којим условима желимо да Србија постане чланица ЕУ. И онда да знамо када морамо да испунимо стандарде да бисмо стигли до циља. Због тога је наш оквир за преговоре толико компликован. Поред људи из министарстава, имамо и представнике цивилног друштва и наравно контролу посланика, тако да ћемо имати међусобну контролу да нам се не догоди да се пробудимо са једном обавезом за коју нисмо спремни.

Шта очекујете од скрининга о поглављу 35 у којем су и питања везана за Косово?

Један од разлога зашто смо лобирали да питања везана за процес нормализације буду концентрисана у поглављу 35 јесте то да процес преговора несметано тече упоредо са процесом нормализације односа Београда и Приштине. Да, знамо шта ће бити тема скрининга 22. јануара. ЕУ ће представити који су то елементи за које они сматрају да треба радити на даљој примени Бриселског споразума. Потом, ту је питање наставка преговора о питањима правосуђа, као и прављење анализе шта је досад урађено и шта треба још урадити.

Са наше стране, ми ћемо представити која питања сматрамо елементима даље нормализације односа са Приштином, то јест оно шта спада у, колоквијално речено, споразум „Брисел 2” и „Брисел 3”. Ту постоје идеје о питањима функционисања Заједнице српских општина, питању имовине, заштите културних и верских споменика, као и питања у вези са тим што су ове године парламентарни избори на Косову и Метохији… Дакле, има доста тема које спадају у даљи ток нормализације. Оно што је додатна новина у поглављу 35 јесте да, осим представника Европске комисије, учествују и представници Европске спољне службе, који учествују у дијалогу Београд–Приштина.

Да ли то значи да ће Србија морати и своју спољну политику одмах да прилагођава спољној политици ЕУ, будући да јој је у време када је Вук Јеремић био шеф дипломатије замерано како, на пример, у Уједињеним нацијама не гласа онако како гласају земље чланице ЕУ?

Без намере да икога оправдавам, до ступања на снагу Споразума о стабилизацији и придруживању 1. септембра прошле године, ми нисмо имали такву обавезу већ само позив да усклађујемо своју спољну политику са европском. Сада је то нешто што смо договорили у оквиру ССП-а и око тога нема преговора, јер ако хоћете да постанете чланица ЕУ, морате да пратите спољну политику ЕУ. Када сте у ЕУ, онда и креирате спољну политику ЕУ, јер се одлуке доносе консензусом. Од пре годину дана, немамо проблем у усклађивању са заједничким ставовима и позицијама ЕУ.

У приближавању ЕУ, осим Косова, Србији ће међу најизазовнијим питањима бити заштита животне средине, енергетика и пољопривреда. Колико ће прилагођавање у тим областима коштати?

Тим изазовним областима бих додала и област транспорта, потом регионални развој и коришћење структурних фондова, то јест како ћемо се припремити да искористимо новац из разних фондова ЕУ. Све те области су најизазовније јер су најобимније по стандардима које предвиђа ЕУ и веома много кошта њихово увођење. Добра страна приче јесте да њихово увођење не мора да се деси до момента уласка у ЕУ. Још једна добра страна јесте да су то наши потенцијали, то јест да су то она места којима морамо највише пажње да посветимо током преговора, јер ту сасвим јасно морамо видети какве ће Србија имати могућности у тим областима данас и онда када постане чланица ЕУ.

Увођење европских стандарда у заштити животне средине ће коштати Србију 11,6 милијарди евра. Да ли Србија има тај новац или ће настојати да што касније примени те стандарде?

То је оцена у каквој Србији желите да живите. Само ћу поменути случај ужичког водовода и алги у језеру Врутци. Спрам тога се одлучује да ли хоћемо да нам се понављају такви случајеви или ћете се ангажовати више да би се урадило више да се нешто тако не би понављало. То је најједноставнији одговор на то питање и заправо би ту грађани најпре могли да виде корист од европских интеграција.

------------------------------------------------------------------------------

Акценат на локалној администрацији

Сада ће се успех сваке владе, сваког министра и политичара који учествује у власти мерити успешношћу европских интеграција, каже Мишчевићева и додаје да је сада неопходно да буде стављен акценат на локалну администрацију, коју је неопходно обучити за примену стандарда ЕУ. „Стандарди животне средине или ветеринарске заштите се уводе у сваку од општина у Србији, а не само у Београду. Због тога свака од општина у Србија, њен ветеринарски инспектор или инспектор заштите животне средине мора да разуме тај стандард да би могао да га примени. То у овом моменту није нешто чиме се наша администрација у локалној самоуправи може похвалити. На томе много морамо да радимо.”