Осећање лепог

Људи се разликују по томе колико им је важна она лепота која се у разним облицима појављује у свету око њих. Чини се да лепота није толико важна онима који се свакодневно боре са недаћама да би преживели.

Од естетике њима је важнија функционалност. Лепота постаје важна у оним заједницама у којима већина има задовољене основне људске потребе и која се не бори за преживљавање.

Доживљај лепог је повезан са структуром нашег мозга. Он доживљава као лепо све оно у чему постоји одређени ред и склад. Као да се склад спољашњих стимулуса претвара у склад можданих таласа, а овај у осећање лепога. 

Осећање лепога се јавља као реакција на целину, на структуру коју чини више елемената. Кључ је у складу, уређености и хармонији између елемената, тако да на тај начин организоване целине опажамо као „леп облик” или гешталт.

Када оцењујемо лепоту нечијег тела несвесно процењујемо колико су његова лева и десна страна симетричне, какве су његове пропорције, то јест колико је између елемената заступљен однос који је од антике познат као „златни пресек”.

Осећање лепог које се јавља као реакција на слушање музике повезано је с јасноћом тонова, њиховом хармонијом и правилношћу ритма у којем се јављају.

Критеријуми који су одговорни за настанак осећања лепог само су једним делом биолошки (неуролошки) програмирани, а другим делом индивидуалним искуством и културним нормама које је особа усвојила.

Управо због различитих комбинација ова три фактора, људи налазе да је лепо оно што се неком другом не свиђа. Зато је могуће да нека супкултура младих, на згражавање својих родитеља одређену дисхармоничну музику доживљава као веома лепу. Зато сматрамо да је „лепота у оку посматрача”, да је она увек субјективна категорија.

Осећање лепог је емоција која нас мотивише да приђемо ономе што је изазива и да успоставимо трајнији однос са оним што је лепо. Окруживање лепим објектима један је од природних начина на који људи покушавају да код себе изазову пријатно осећање.

Лепо уређен стан је нечији покушај да се у свом интимном простору трајније осећа лепо. Поседовање лепих предмета је у основи различитих облика колекционарства. Учинити неки производ или његову амбалажу лепим и допадљивим је маркетиншка стратегија којом се код људи развија позитиван однос према датом предмету и буди жеља да се он поседује, купи.

Лепота предмета којима се особа окружује повезује се с квалитетом живота и вишим друштвеним статусом.

Зато је наш колективни задатак да нам лепота постане важна. Од тога да примећујемо и уживамо у ономе што већ јесте лепо до тога да уређујемо и улепшамо оно што можемо. Тако ће нам и животи постати лепши.