Између накита и уметничког предмета

Нови Сад – Уметница Мона Алмажан из Новог Сада, која се бави израдом накита, а пре свега дизајном, представља се овде својом изложбом, отвореној у Галерији „Форма” под окриљем Удружења примењених уметника ликовних уметности и дизајнера Војводине, чији је члан. Под насловом „Од старих техника до нових форми – савремени геометријски накит”, изложени су њени дизајнерски комади рађени од алуминијума, бакра и украшавани детаљима од 24-каратног злата.

– Видимо једну јако лепу, интересантну и крајње необичну изложбу. Необичну, по томе што је рађена на традиционалан начин, а инспирисана геометријом, геометријским облицима које налазимо свуда око нас, које можда и не примећујемо, јер их виђамо на сваком кораку, али Мона је имала око да уочава детаље и да их претаче у накит – казала је испред Уметничког савета УПИДИВ-а Милица Ковачевић, отварајући изложбу 16. јуна.

Мона Алмажан је завршила мастер студије на Академији уметности у Београду, а основне студије графичког дизајна и илустрације у Новом Сада, где је и рођена (1970). Члан је УПИДИВ-а од 2020. године.

– Усавршавала се у Њујорку, где је касније и радила за престижне модне куће дизајнирајући накит и аксесоаре, што се и види, јер је њен рад софистициран, елегантан, пре свега уметничко дело – казала је Милица Ковачевић, која је напоменула и да је накит, кроз историју, имао различите сврхе: естетску, ритуалну, статусну, а да у данашње време углавном служи у естетске сврхе код ширих народних маса или као уметнички предмет код људи који цене уметност и баве се њом.

Изложба истражује симбиозу метала и геометријске апстракције, обједињујући савремени дизајн са традиционалним занатским вештинама обраде метала, наводи се у каталогу који прати изложбу.

„Колекција је надахнута чистоћом линија, минимализмом и структуралним облицима који се препознају у архитектури и скулптури. Процес стварања почиње прецизним ручним радом, где се индустријски материјали трансформишу у лагане, скулптуралне форме које балансирају између накита и уметничког објекта. Овде ручна израда заузима кључно место, јер управо трагови тог процеса – кроз специфичне текстуре и начин обраде – дају сваком комаду индивидуалност и аутентичност”, наводи се у каталогу изложбе коју публика има прилику да погледа до 5. јула.