Дивља градња диже цену чесмоваче

Крагујевац – Вода са акумулације Гружа исправна је за пиће и има је у довољним количинама, кажу у крагујевачком ЈКП „Водовод и канализација”, који пијаћом водом снабдева више од 300.000 житеља овог града и околних општина, а по потреби и Краљево. Слика, ипак, није тако идилична, будући да се ово предузеће већ годинама суочава с „нерешивим” проблемима, који повећавају трошкове прераде воде, због чега је и цена коју плаћају грађани виша. Цена једног кубика за домаћинства је 63,10 динара, што је за четрдесетак динара више него, на пример, у Јагодини.

Упркос бројним покушајима надлежних у крагујевачком „Водоводу” да спрече изградњу нелегалних објеката, дивља градња на обалама језера не јењава. Само у последњих неколико година, на акумулацији Гружа подигнуто је око 200 викендица од чврстог материјала и импровизованих дрвених понтона за пецање, а да, при том, општина Кнић, на чијој се територији налази језеро, није учинила много да се ова појава сузбије.

У книћанској локалној самоуправи, међутим, тврде да су им руке везане због неодлучности виших инстанци се ухвате у коштац с овим проблемом, који је, делом, довео и до појаве штетних алги у акумулацији с које се Ужице снабдева водом за пиће.

Ово, међутим, није једини проблем са којим се бори крагујевачки „Водовод”. Ово предузеће, задужено за експлоатацију воде, нема ингеренција када је реч о дивљој градњи и коришћењу пестицида на њивама и у баштама које се налазе у зони санитарне заштите, где је законом забрањена свака активност која би могла да угрози квалитет воде.

– На обалама језера, у ширини од 500 метара, што је шира зоне санитарне заштите, не би смело да се узгаја ништа за шта је потребно коришћење природног и вештачког ђубрива, а камоли да се граде викендице са ве-цеима и септичким јамама. Надлежна министарства у републичкој влади знају за ове проблеме, али до сада нико није реаговао на прави начин. Зато и не чуди што је на самој обали језера никло читаво етно-село с кућицама за риболовце. А да ствар буде интересантнија, кад смо пре две године из воде извукли неколико дрвених понтона за пецање, уместо да будемо награђени, руководиоци и радници нашег предузећа завршили су на суду, под оптужбом да су оштетили приватну својину – каже директор крагујевачког „Водовода” Обрен Ћетковић, додајући да би цена воде за Крагујевчане била за двадесетак одсто нижа када би се уклонили загађивачи због којих се у воду убацује више хемикалија за прераду.

Вода са гружанске акумулације проверава се свакодневно, узорци се узимају са 18 пунктова на мрежи, а контрола се врши истовремено у лабораторијама „Водовода” и у Институту за јавно здравље. Хемијски и бактериолошки вода је исправна за пиће, а од 1984, када је Гружа пуштена у рад, Крагујевчани нису имали проблема с несташицом и рестрикцијама које су пре тога биле честе, посебно у летњим месецима.

Крагујевац је још повезан и на моравски систем, а алтернативно извориште пијаће воде је и језеро у Грошници. Ипак, примаран је гружански систем, који је због величине и значаја добио надимак шумадијско море. Међутим, пројекат изградње шумадијског мора још на почетку био је изложен критикама које су се, пре свега, односиле на лошу конфигурацију терена. Акумулација је формирана 1982, под притиском тадашњих политичара, упркос негативном мишљењу стручне државне комисије.

Због велике плавне површине и мале просечне дубине, која не прелази шест метара, у језеру, под утицајем сунца чији зраци допиру до дна, долази до цветања биљака које потом труну. Акумулација због тога убрзано стари, а вода са гружанског језера понекад има непријатан мирис баре, због чега је један број Крагујевчана одавно не користи за пиће.

Бране Карталовић

-----------------------------------------------------------

Алге не угрожавају језеро Ћелије

Крушевац – Више од сто хиљада становника који добијају пијаћу воду из вештачког језера Ћелије, на реци Расини у селу Мајдево, немају разлога да страхују од појаве која је угрозила ужички крај. Шеф микробиолошке лабораторије у Фабрици воде у Мајдеву Гордан Грашић изјавио је да су „врло мале могућности да се на језеру Ћелије догоди нешто слично као на језеру Врутци”.

– Језеро Ћелије има своје цијанобактерије које су довеле до цветања језера у периоду од 2003. до 2005. године, а сада, после реконструкције, има моћну технологију за прераду воде – прецизирао је Грашић и објаснио да се алге, којих има у одређеним количинама, налазе на површини, док се вода узима са дубине од 12 до 22 метра.

Са језера Ћелије водом се снабдева град Крушевац и делимично општине Брус, Александровац, Ћићевац и Варварин. У Јавном предузећу „Водовод Крушевац” истичу да Крушевљани пију водукоја је међу најбољима у Србији, без обзира на то што је језеро нападнуто одтпадним водама из Блаца, Бруса и села дуж тока Расине, као и спортским риболовом и загађивачима који су без дозволе изградили бројне викендице у непосредној близини водозахвата. Срећом, Крушевац је, у сарадњи с Европском унијом, почео припрему пројекта за регулисање отпадних вода, а инвестиција ће коштати око 20 милиона евра.

Р.С.