Divlja gradnja diže cenu česmovače

Kragujevac – Voda sa akumulacije Gruža ispravna je za piće i ima je u dovoljnim količinama, kažu u kragujevačkom JKP „Vodovod i kanalizacija”, koji pijaćom vodom snabdeva više od 300.000 žitelja ovog grada i okolnih opština, a po potrebi i Kraljevo. Slika, ipak, nije tako idilična, budući da se ovo preduzeće već godinama suočava s „nerešivim” problemima, koji povećavaju troškove prerade vode, zbog čega je i cena koju plaćaju građani viša. Cena jednog kubika za domaćinstva je 63,10 dinara, što je za četrdesetak dinara više nego, na primer, u Jagodini.

Uprkos brojnim pokušajima nadležnih u kragujevačkom „Vodovodu” da spreče izgradnju nelegalnih objekata, divlja gradnja na obalama jezera ne jenjava. Samo u poslednjih nekoliko godina, na akumulaciji Gruža podignuto je oko 200 vikendica od čvrstog materijala i improvizovanih drvenih pontona za pecanje, a da, pri tom, opština Knić, na čijoj se teritoriji nalazi jezero, nije učinila mnogo da se ova pojava suzbije.

U knićanskoj lokalnoj samoupravi, međutim, tvrde da su im ruke vezane zbog neodlučnosti viših instanci se uhvate u koštac s ovim problemom, koji je, delom, doveo i do pojave štetnih algi u akumulaciji s koje se Užice snabdeva vodom za piće.

Ovo, međutim, nije jedini problem sa kojim se bori kragujevački „Vodovod”. Ovo preduzeće, zaduženo za eksploataciju vode, nema ingerencija kada je reč o divljoj gradnji i korišćenju pesticida na njivama i u baštama koje se nalaze u zoni sanitarne zaštite, gde je zakonom zabranjena svaka aktivnost koja bi mogla da ugrozi kvalitet vode.

– Na obalama jezera, u širini od 500 metara, što je šira zone sanitarne zaštite, ne bi smelo da se uzgaja ništa za šta je potrebno korišćenje prirodnog i veštačkog đubriva, a kamoli da se grade vikendice sa ve-ceima i septičkim jamama. Nadležna ministarstva u republičkoj vladi znaju za ove probleme, ali do sada niko nije reagovao na pravi način. Zato i ne čudi što je na samoj obali jezera niklo čitavo etno-selo s kućicama za ribolovce. A da stvar bude interesantnija, kad smo pre dve godine iz vode izvukli nekoliko drvenih pontona za pecanje, umesto da budemo nagrađeni, rukovodioci i radnici našeg preduzeća završili su na sudu, pod optužbom da su oštetili privatnu svojinu – kaže direktor kragujevačkog „Vodovoda” Obren Ćetković, dodajući da bi cena vode za Kragujevčane bila za dvadesetak odsto niža kada bi se uklonili zagađivači zbog kojih se u vodu ubacuje više hemikalija za preradu.

Voda sa gružanske akumulacije proverava se svakodnevno, uzorci se uzimaju sa 18 punktova na mreži, a kontrola se vrši istovremeno u laboratorijama „Vodovoda” i u Institutu za javno zdravlje. Hemijski i bakteriološki voda je ispravna za piće, a od 1984, kada je Gruža puštena u rad, Kragujevčani nisu imali problema s nestašicom i restrikcijama koje su pre toga bile česte, posebno u letnjim mesecima.

Kragujevac je još povezan i na moravski sistem, a alternativno izvorište pijaće vode je i jezero u Grošnici. Ipak, primaran je gružanski sistem, koji je zbog veličine i značaja dobio nadimak šumadijsko more. Međutim, projekat izgradnje šumadijskog mora još na početku bio je izložen kritikama koje su se, pre svega, odnosile na lošu konfiguraciju terena. Akumulacija je formirana 1982, pod pritiskom tadašnjih političara, uprkos negativnom mišljenju stručne državne komisije.

Zbog velike plavne površine i male prosečne dubine, koja ne prelazi šest metara, u jezeru, pod uticajem sunca čiji zraci dopiru do dna, dolazi do cvetanja biljaka koje potom trunu. Akumulacija zbog toga ubrzano stari, a voda sa gružanskog jezera ponekad ima neprijatan miris bare, zbog čega je jedan broj Kragujevčana odavno ne koristi za piće.

Brane Kartalović

-----------------------------------------------------------

Alge ne ugrožavaju jezero Ćelije

Kruševac – Više od sto hiljada stanovnika koji dobijaju pijaću vodu iz veštačkog jezera Ćelije, na reci Rasini u selu Majdevo, nemaju razloga da strahuju od pojave koja je ugrozila užički kraj. Šef mikrobiološke laboratorije u Fabrici vode u Majdevu Gordan Grašić izjavio je da su „vrlo male mogućnosti da se na jezeru Ćelije dogodi nešto slično kao na jezeru Vrutci”.

– Jezero Ćelije ima svoje cijanobakterije koje su dovele do cvetanja jezera u periodu od 2003. do 2005. godine, a sada, posle rekonstrukcije, ima moćnu tehnologiju za preradu vode – precizirao je Grašić i objasnio da se alge, kojih ima u određenim količinama, nalaze na površini, dok se voda uzima sa dubine od 12 do 22 metra.

Sa jezera Ćelije vodom se snabdeva grad Kruševac i delimično opštine Brus, Aleksandrovac, Ćićevac i Varvarin. U Javnom preduzeću „Vodovod Kruševac” ističu da Kruševljani piju vodukoja je među najboljima u Srbiji, bez obzira na to što je jezero napadnuto odtpadnim vodama iz Blaca, Brusa i sela duž toka Rasine, kao i sportskim ribolovom i zagađivačima koji su bez dozvole izgradili brojne vikendice u neposrednoj blizini vodozahvata. Srećom, Kruševac je, u saradnji s Evropskom unijom, počeo pripremu projekta za regulisanje otpadnih voda, a investicija će koštati oko 20 miliona evra.

R.S.