Ваљево стрепи од ужичког сценарија

Ваљево – Стицајем околности, на дан када је из штампе изашла књига „Брана Ровни – потреба или промашај” инжењера хидрогеологије Драгана Петровића из Ваљева, у Ужицу је проблем с пијаћом водом напросто експлодирао. Инжењер Петровић у разговору за „Политику” каже да није изненађен оним што се догодило у комшилуку, јер светска искуства ослоњена на науку тако нешто и предвиђају. Он и даље не може да разуме како је дошло до тога да Ваљево доживи подвалу са акумулацијом као трајним решењем за водоснабдевање.

У књизи, првој у Србији која на стручан и илустративан начин обрађује ову проблематику, аутор настоји да укаже на све заблуде и опасности које с собом носе водене акумулације. Као кључне проблеме он наводи константно погоршавање квалитета воде, као и ограничено време њиховог трајања. Без обзира на савремене технологије градње, „дубоку” старост стичу са свега 30 до 35 година, уз врло неизвесну могућност одмуљавања и рехабилитације коју финансијски не би могле да поднесу ни најбогатије европске државе.

– „Шта ви у Ваљеву радите, шта ће вама брана? Имате на подручју Лелићког карста најбољу воду на свету а ви хоћете да пијете воду из баре.” Овим речима је професор др Јован Перић са Рударско-геолошког факултета из Београда, још давне 1972. године, грмео на неколицину нас студената из ваљевског краја. Његов колега професор др Будимир Филиповић отишао је још даље, говорећи да ће „водити генерације студената на акумулацију Ровни да им практично покажу како један град погрешно решава своје водоснабдевање. Так када сам пре нешто више од пет година приступио писању књиге на ову тему биле су ми јасне размере и тежина проблема на који су указивали људи из струке. Наиме, светска искуства говоре да се акумулације граде за водоснабдевање једино у ситуацијама где не постоје друга решења. С обзиром на то да је Србија на високом 47. месту у свету по квалитетним водама а да је ваљевски крај један од највећих бокала с изворским и другим подземним обновљивим племенитим водама, о којима је с усхићењем говорио и сам Јован Цвијић, логично се наметнуло питање чему вештачке акумулације и високе бране. Коме иду у прилог нетачне, научно неутемељене и произвољне констатације да је реч о правим дугорочним решењима за која се троше гомиле новца. Наводећи низ чињеница у књизи, настојим да упознам и мотивишем грађане Ваљева да наставе да пију здраву воду, које у подземним изворима и врелима има у изобиљу. Да истовремено просветлим челнике локалне власти који такође треба да подигну глас због оваквог нерационалног, неодрживог и надасве штетног решења – каже Петровић, уз указивање на податак да извориште Пакље и река Градац обезбеђују за град Ваљево 450 литара воде у секунди, док „Водовод” потрошачима фактурише тек 160 литара. Том разликом, која због дотрајалог цевовода завршава као губитак у земљи, могле би да се снабдевају водом све остале општине у Колубарском округу за чије је потребе и грађена акумулација Ровни.

– Ових дана у Ужицу се свакодневно поставља питање ко је крив што су грађани толико дуго без воде. Прави кривци су кабинетски планери који су у акумулацијама тражили решења за водоснабдевање. То су чинили у највећем броју случајева без уважавања стручних мишљења, хотећи да импозантним грађевинама фасцинирају становништво у одређеним крајевима. Покрећу некакве „њу дилове”, не водећи при том рачуна да им се све може вратити попут бумеранга. Какви су то стратези, најбоље говори податак да је неко од њих и ваљевски крај прогласио за безводни, што је у најмању руку увредљиво за бројна научна имена и истраживаче који су још пре једног века утврдили сасвим супротно. Иначе, све што се догодило у акумулацији Врутци очекује и брану Ровни. Реч је о природним процесима интензивног развоја биљног и животињског света, чије труљење погоршава квалитет воде и изазива низ непредвидивих реакција. Једна од њих је појава алги, односно стално повећавање наноса са хемијским супстанцама па и тешким металима. Значајан утицај на обарање квалитета воде имају и све учесталије киселе кише, као и аерозагађења. Посебна је прича комунална неприпремљеност, јер док се у Америци вештачке акумулације за водоснабдевање обезбеђују оградама под струјним напоном, код нас по њима корзирају риболовци, викендаши и купачи, а неретко, то су и згодна места за бацање отпада. Напросто, ова питања не смеју више бити табу тема и нека врста државне тајне, јер исправке почињених грешака много коштају и државу и њене грађане – наглашава инжењер Петровић, наводећи као добар пример град Ниш, где су изгубили стрпљење чекајући завршетак акумулације Селова и окренули се каптирању извора са Старе планине. По неким проценама, Нишлије, уз грађане Беча који допрема воду с Алпа, пију најквалитетнију воду у Европи. Хидрогеолог Петровић каже да треба учинити све да у том друштву остане и Ваљево, без обзира на завршетак бране Ровни, чију намену, пројектоване капацитете и друге околности, пре почетка пуњења које је планирано за ову годину, треба опрезно и детаљно размотрити. Најозбиљније упозорење стиже из комшилука – Ужица.

Будо Нововић