Valjevo strepi od užičkog scenarija

Valjevo – Sticajem okolnosti, na dan kada je iz štampe izašla knjiga „Brana Rovni – potreba ili promašaj” inženjera hidrogeologije Dragana Petrovića iz Valjeva, u Užicu je problem s pijaćom vodom naprosto eksplodirao. Inženjer Petrović u razgovoru za „Politiku” kaže da nije iznenađen onim što se dogodilo u komšiluku, jer svetska iskustva oslonjena na nauku tako nešto i predviđaju. On i dalje ne može da razume kako je došlo do toga da Valjevo doživi podvalu sa akumulacijom kao trajnim rešenjem za vodosnabdevanje.

U knjizi, prvoj u Srbiji koja na stručan i ilustrativan način obrađuje ovu problematiku, autor nastoji da ukaže na sve zablude i opasnosti koje s sobom nose vodene akumulacije. Kao ključne probleme on navodi konstantno pogoršavanje kvaliteta vode, kao i ograničeno vreme njihovog trajanja. Bez obzira na savremene tehnologije gradnje, „duboku” starost stiču sa svega 30 do 35 godina, uz vrlo neizvesnu mogućnost odmuljavanja i rehabilitacije koju finansijski ne bi mogle da podnesu ni najbogatije evropske države.

– „Šta vi u Valjevu radite, šta će vama brana? Imate na području Lelićkog karsta najbolju vodu na svetu a vi hoćete da pijete vodu iz bare.” Ovim rečima je profesor dr Jovan Perić sa Rudarsko-geološkog fakulteta iz Beograda, još davne 1972. godine, grmeo na nekolicinu nas studenata iz valjevskog kraja. Njegov kolega profesor dr Budimir Filipović otišao je još dalje, govoreći da će „voditi generacije studenata na akumulaciju Rovni da im praktično pokažu kako jedan grad pogrešno rešava svoje vodosnabdevanje. Tak kada sam pre nešto više od pet godina pristupio pisanju knjige na ovu temu bile su mi jasne razmere i težina problema na koji su ukazivali ljudi iz struke. Naime, svetska iskustva govore da se akumulacije grade za vodosnabdevanje jedino u situacijama gde ne postoje druga rešenja. S obzirom na to da je Srbija na visokom 47. mestu u svetu po kvalitetnim vodama a da je valjevski kraj jedan od najvećih bokala s izvorskim i drugim podzemnim obnovljivim plemenitim vodama, o kojima je s ushićenjem govorio i sam Jovan Cvijić, logično se nametnulo pitanje čemu veštačke akumulacije i visoke brane. Kome idu u prilog netačne, naučno neutemeljene i proizvoljne konstatacije da je reč o pravim dugoročnim rešenjima za koja se troše gomile novca. Navodeći niz činjenica u knjizi, nastojim da upoznam i motivišem građane Valjeva da nastave da piju zdravu vodu, koje u podzemnim izvorima i vrelima ima u izobilju. Da istovremeno prosvetlim čelnike lokalne vlasti koji takođe treba da podignu glas zbog ovakvog neracionalnog, neodrživog i nadasve štetnog rešenja – kaže Petrović, uz ukazivanje na podatak da izvorište Paklje i reka Gradac obezbeđuju za grad Valjevo 450 litara vode u sekundi, dok „Vodovod” potrošačima fakturiše tek 160 litara. Tom razlikom, koja zbog dotrajalog cevovoda završava kao gubitak u zemlji, mogle bi da se snabdevaju vodom sve ostale opštine u Kolubarskom okrugu za čije je potrebe i građena akumulacija Rovni.

– Ovih dana u Užicu se svakodnevno postavlja pitanje ko je kriv što su građani toliko dugo bez vode. Pravi krivci su kabinetski planeri koji su u akumulacijama tražili rešenja za vodosnabdevanje. To su činili u najvećem broju slučajeva bez uvažavanja stručnih mišljenja, hoteći da impozantnim građevinama fasciniraju stanovništvo u određenim krajevima. Pokreću nekakve „nju dilove”, ne vodeći pri tom računa da im se sve može vratiti poput bumeranga. Kakvi su to stratezi, najbolje govori podatak da je neko od njih i valjevski kraj proglasio za bezvodni, što je u najmanju ruku uvredljivo za brojna naučna imena i istraživače koji su još pre jednog veka utvrdili sasvim suprotno. Inače, sve što se dogodilo u akumulaciji Vrutci očekuje i branu Rovni. Reč je o prirodnim procesima intenzivnog razvoja biljnog i životinjskog sveta, čije truljenje pogoršava kvalitet vode i izaziva niz nepredvidivih reakcija. Jedna od njih je pojava algi, odnosno stalno povećavanje nanosa sa hemijskim supstancama pa i teškim metalima. Značajan uticaj na obaranje kvaliteta vode imaju i sve učestalije kisele kiše, kao i aerozagađenja. Posebna je priča komunalna nepripremljenost, jer dok se u Americi veštačke akumulacije za vodosnabdevanje obezbeđuju ogradama pod strujnim naponom, kod nas po njima korziraju ribolovci, vikendaši i kupači, a neretko, to su i zgodna mesta za bacanje otpada. Naprosto, ova pitanja ne smeju više biti tabu tema i neka vrsta državne tajne, jer ispravke počinjenih grešaka mnogo koštaju i državu i njene građane – naglašava inženjer Petrović, navodeći kao dobar primer grad Niš, gde su izgubili strpljenje čekajući završetak akumulacije Selova i okrenuli se kaptiranju izvora sa Stare planine. Po nekim procenama, Nišlije, uz građane Beča koji doprema vodu s Alpa, piju najkvalitetniju vodu u Evropi. Hidrogeolog Petrović kaže da treba učiniti sve da u tom društvu ostane i Valjevo, bez obzira na završetak brane Rovni, čiju namenu, projektovane kapacitete i druge okolnosti, pre početka punjenja koje je planirano za ovu godinu, treba oprezno i detaljno razmotriti. Najozbiljnije upozorenje stiže iz komšiluka – Užica.

Budo Novović