Црни дани за најбољу воду

Ужице – Жеђ је ненадано, надвладавши моћи водоакумулације Врутци на Ђетињи, довољне да напоји два града, стигла међу Ужичане. Ушли су у трећу недељу забране да користе градску воду за пиће и припрему хране. Опхрвани муком, разочарањем, страхом од могућих последица питају се докле ће овако и ко је крив.

Све се Ерама наједном окренуло наглавачке: дичили су се, донедавно, деценијама својом „најбољом водом” из језера Врутци, поносили се што планинску Ђетињу у горњем току не загађују индустријски загађивачи. Данас, кад алге пливају овом акумулацијом и немар узима данак, сраме се и јадикују што су постали лош пример.

Ових дана Ужичане подилази језа кад слушају шта су последњих година пили у води. Откуд кадмијум и жива претпрошле године, зашто тада о томе овде нико није обавештен? Одакле сада ове наслаге алги и цијанобактерије? Да ли се још нешто прећуткивало, што ће тек бити откривено? И хоће ли неко одговарати за такво недомаћинско газдовање језером и системом?

Ужице још од 1938. године има водовод, тада са извориштем у насељу Врела. Како је град снажним послератним развојем растао, тако су се и потребе за водом повећавале. Дугорочно решење била је водоакумулација Врутци на Ђетињи, 12 километара узводно од града, чија је градња завршена 1986. године. Река је ту преграђена бетонском лучном браном висине 77 метара, па је потопила село Врутке и остатке средњовековног манастира Рујно.

Уз почетак рада савремене фабрике за прераду воде, тих осамдесетих, Ужице је водоакумулацијом Врутци, запремине 54 милиона кубика, решило питање снабдевања квалитетном водом за пиће за дужи период, па и заштиту града од поплава. Потребе Ужица крећу се око 300 литара воде у секунди, а капацитет овдашњег постројења је 400 литара, с могућношћу проширења и до 800 литара. И увек се овде наглашавало да се вода редовно контролише, да су лабораторијске контроле непрекидне, да се раде хемијске и бактериолошке анализе.

Сада дознајемо да се око те водоакумулације нелегално градило, многи су се лети купали у њој, ту се изливају околне отпадне воде, својевремено су у једној акцији чишћења из ње вађени џакови смећа. И једна мала хидроцентрала испод бетонске бране никла је последњих година. У ово зимско доба ниво језера је прилично смањен, па су алге почеле да бујају у њему, стигавши и у градску воду.

Водоакумулацијом, иначе, газдује ЈП „Србијаводе”, водосистемом управља ужички ЈКП „Водовод”, контролу воде акумулације повремено спроводи Агенција за заштиту животне средине, а одговорност за стање имају и инспекције. На којем је нивоу – државном или локалном – направљена грешка у корацима? Или су можда и једни и други затајили? Локалци тврде да је код државе „и нож и погача”, док из републичких институција говоре да је одржавање квалитета воде у водоакумулацији дужност локалног водовода.

Директора ЈП „Србијаводе” Горана Пузовића, који се ових дана у ужичком крају ангажовао око изворишта Сушичко врело, питали смо ко је крив за овакву ситуацију с Врутцима.

– Држава је, као што сте информисани претходних дана, предузела неке мере да се изврше све неопходне радње, а тиме се баве други органи. Мој садашњи посао је да доведем воду у Ужице – одговорио нам је кратко Пузовић.

А да ли су, упорни смо били, „Србијаводе” на одговарајући начин газдовале Врутцима?

– Нису. Технички пријем је започет 2009. године, али није завршен, јер су постојале одређене аномалије које је требало отклонити. То до сада није урађено. Дакле, није извршен технички пријем, нема употребне дозволе и нема водне дозволе. А дали смо све што је неопходно да се заврши. Сада се поставља питање зашто су направљени бесправни објекти, да ли су поштоване зоне санитарне заштите, да ли су урађени антиерозивни радови на терену. Знамо да у том акумулационом простору постоји безброј изграђених објеката који немају септичке јаме, ни изграђену канализацију, све то завршава у акумулацији. Али, ако неко користи воду и испоручује је грађанима, да ли мора да предузме неке радње и мере, да контролише и друге ствари. Видећемо ко је одговоран, сада је важно да се овако нешто више не понови – рекао нам је директор „Србијавода” и најавио да ће се у наредних десетак дана формирати тим који ће сагледати како треба обавити санацију акумулације Врутци и предложити решење за ужичку фабрику воде: да ли ће остати оваква или добити нову технологију.

Пажњу је ових дана привукла и изјава о Врутцима Филипа Радовића, директора Агенције за заштиту животне средине. По његовим речима, они су 2012. године обавестили надлежне о постојању тешких метала, кадмијума и живе у ужичкој водоакумулацији. При том, на новинарско питање колико су пута у току 2013. године контролисали Врутке упорно је избегавао одговор, објашњавајући да ова агенција обавља мониторинг према плану који сачињава ресорно министарство, те да недостају средства како би се сваке године проверавао квалитет воде на свим водоакумулацијама.

Бранко Пејовић