Безгрешан због грешке у преводу

Изјаву да ће Кина у наредних петнаестак година уложити 10.000 милијарди евра у централну и источну Европу нисам демантовао зато што сам рекао тако како су пренели медији.

У разговорима које водите с неким и када вам је преводилац неко коме је матерњи језик српски, енглески или кинески, као што је овде било, онда добијете тумачење које је произвело случај који је неко назвао ступидаријом.

Због несагласности српског и енглеског нумеричког система, када преводимо цифре, ми билион зовемо милијарда, трилион зовемо билион и преводилац је билион са енглеског превео дословце на српски – хиљаду милијарди.

Тек када сам добио званично тумачење енглеског нумеричког система од Министарства финансија и овлашћених преводилаца огласио сам се саопштењем.

Овим речима Милан Бачевић, министар природних ресурса, рударства и просторног планирања, одговара на питање зашто одмах није реаговао на прозивке које су га за време божићних празника задесиле у јавности због изјаве да ће Кина уложити 10.000 уместо 10 милијарди евра у централну и источну Европу.

– Ниједног тренутка нисам рекао да ће тај новац бити инвестиран у Србију него у државе централне и источне Европе, а тамо их је укупно 16. Мало ко је хтео да се осврне на извештаје и констатације које је истих тих дана писао француски „Монд”, у којима се наводи да је Кина у последње две или три године инвестирала у Сједињеним Америчким Државама 3.000 милијарди долара. Ако је толико инвестирано у само једној држави зашто би било нереално толико инвестирати у 16 држава централне и источне Европе, јер су услови за пласман капитала знатно бољи него у САД. Али то опет не значи да оно што сам изјавио није било погрешно. О овој грешци можемо да причамо само у смислу несрећног разумевања превода – каже Бачевић у интервјуу „Политици”.

Критике сте претрпели и због идеје о изградњи канала на Морави који би спојио северну Европу са Егејским морем. Зашто до сада нисте објавили студију изводљивости с обзиром на то да сте јавност у октобру обавестили да је завршена?

На свакој страни те студије, коју су Кинези урадили, стоји забрана објављивања. У споразуму који смо потписали обавезали смо се да у јавности не објављујемо податке из ње док је не усвоје управни одбор компаније „Гезуба корпорејшн” и Влада Србије.

Говорило се да је вредност ове инвестиције између 10 и 15 милијарди евра. Шта је показала студија?

То су подаци из седамдесетих година прошлог века, које ја никада нисам изговорио потпуно свестан чињеница и околности. Могу само да кажем да средства која су потребна нису тако велика као што се спекулише у медијима. Овако велики пројекти се реализују фазно. Кинези су нам пре неколико месеци упутили писмо у коме су изразили жељу да кренемо с разговорима о концесији. То је заправо моја скривена жеља коју сам стално имао потпуно свестан чињенице да Србија у економској кризи, у каквој се налази, није кадра да спроведе ни неки мањи пројекат од тог.

Имате ли подршку Владе Србије за изградњу овог канала с обзиром на то да никада нисмо чули да о њему говоре премијер Дачић и први потпредседник Вучић?

Влада ће морати да се изјасни о овом пројекту, као што ће морати да се изјасни о многим другим стварима. Много тога је остало недоречено у активностима владе због свакодневних обавеза и неких горућих проблема којима се свакодневно бави.

Када очекујете да ће влада дати свој суд?

Постоје још две-три ствари које су ургентне да се ураде, а онда на ред долази и овако нешто. Влада у овом тренутку није обавезна да се изјашњава око овог пројекта зато што министарство које водим још није урадило просторни план подручја посебне намене. У буџету за 2014. годину је опредељен новац и очекујем да ћемо га завршити у овој години. Након тога реално можемо да почнемо да разговарамо како ћемо реализовати тај пројекат и да ли ћемо га реализовати, са ким и у колико фаза.
Ово је мултифункционалан пројекат и у његовој структури се налазе разрађене могућности за развој пољопривредне производње, енергетике, саобраћаја, туризма, заустављање миграција. Ако бисмо кренули логиком да уђемо у инвестицију, која ће најбрже да нам врати средства, онда у првој фази акценат треба да ставимо на развој енергетике и пољопривредне производње.

Једна од честих критика је била да Морава не може да прими велике речне бродове?

Саобраћај је била честа тема у нашим медијима злонамерних и људи који врло мало знају о томе. Како може Мајна која је два пута мања од Мораве?! Ако се регулише корито и прокопа, Моравом ће пловити бродови четврте категорије од 1.350 тона носивости. Транспорт бродовима је четири пута јефтинији од транспорта друмом и 2,5 пута него железницом.

Шта ћемо да превозимо када ништа не производимо?

Ако то ми не радимо, а ко би онда бранио Грцима, Кинезима, Русима, Немцима, Мађарима… да транспортују своју робу на најјефтинији начин путем који је 1.260 километара краћи од Северног до Егејског мора од било које друге саобраћајне комуникације.

Институт „Јарослав Черни” је упозорио да у моравском сливу посебно код Грделице у сушном периоду не постоји довољно воде за пловидбу и наводњавање. Шта кажу Кинези?

Грделичка клисура јесте уско грло на Јужној Морави али технички гледано то је лако решив проблем. Ако су Кинези успели да реше проблем своје Три клисуре, највећег хидроенергетског система у овом тренутку на планети, како не би могли Мораву. Кинези су нам овом студијом показали и математички доказали да је овај пројекат економски врло исплатив и технички изводљив.

Зашто су Кинези пристали да нам бесплатно ураде ову студију? Шта добијају за узврат?

Разговоре са Кинезима започео сам пре три године док сам био у дубокој опозицији. У једном тренутку смо садашњи председник Томислав Николић и ја били гости кинеског председника комунистичке партије и на тим њиховим форумима сам поменуо овај пројекат, који бисмо желели да реализујемо уз финансијску и помоћ њихових стручњака једног дана када се стекну услови. Тај дан је дошао. Коме би штетило да се у Србији запосли велики број људи на овом пројекту? Коме у Србији смета да се на „Јужном току” запосли 70.000 или 80.000 људи? Очигледно је да у делу српске јавности постоји отпор према развоју и напретку, а нарочито је велики ако ти позитивни импулси долазе са Истока. С обзиром на то да данас само на Истоку постоји новац – од арапских држава, Кине, Индије, Јапана и Русије, а да је читава западна Европа и САД у рецесији у којој смо и ми, зашто бисмо се противили помоћи која нам се за јефтин новац нуди са Истока.

Да ли су Македонија и Грчка дале сагласност на овај пројекат?

Вођени су разговори неофицијелно са Македонијом око овог пројекта као и о јужном краку „Јужног тока”. На жалост и они су у великој беспарици, али су свесни шта значи за њих. Реализација нашег пројекта не зависи од тога да ли ће се Македонија определити за то или неће, а знамо да хоће. Али, не можемо да утичемо када ће то да буде и под којим условима. Кинези су већ купили луку Пиреј у Грчкој. Облећу већ дуго око луке у Солуну. Зашто би то куповали ако би знали да је овај пројекат неизвестан.

Ако Кинези узму концесију, очекујете ли противљење Немачке, будући да она условно речено господари речним пловним путевима Европе?

Немачка господари Рајном и Мајном. Она може да контролише Дунав, али то право имају и друге државе. Шта ту има погрешно у остваривању немачких интереса када би Морава била пловна? Зашто би се противила ако би имала директан излаз на југ и топла мора? Уосталом карте из 1941. године сведоче да је Немачка у систему пловних путева Мораву видела као незаобилазну у вези са Дунавом и Вардаром. Уласком Румуније и Бугарске у НАТО Констанца је изгубила значај, јер Руси немају више интерес да се тамо лоцирају. Ово је сјајна шанса да се то тежиште преко Мораве премести на југ и да будемо потпуно мирни.

Због овог пројекта вас оптужују да сте прокинески министар. Због вашег залагања за потпуно поштовање Енергетског споразума и мировање рудне ренте НИС-у кажу да сте проруски. Чији сте?

Ја сам човек који воли Русију. Учио сам из руске литературе и припадам руској научној школи. Немам ништа против западне, коју сам такође изучавао. Ја сам српски министар, нисам руски, али сам копредседавајући међувладиног комитета за сарадњу са Руском Федерацијом, претпостављам не случајно. Странка ме је делегирала на ту функцију знајући какав је мој однос према Русији. Тај међувладин комитет је направио сјајне резултате са Руском Федерацијом.
Ова влада је затекла потписан међудржавни споразум из времена када нико од нас није ни сањао да ће бити министар. Тај споразум је у тренутку потписивања био за Србију добар. Мењала су се времена и људи. Дошла је и нова влада у којој су неки почели да размишљају како је то штетан пројекат за Србију, што је у неком тренутку могло да доведе у питање реализацију тог пројекта. На срећу није. Ми који добијамо реализацију „Јужног тока” без сопственог учешћа и имамо власништво од 49 одсто нисмо задовољни. Задовољни су Немци са 20, Французи и Италијани са по 15 одсто.
Међународно право је у овом случају важније од неког другог без обзира шта ко мислио о том пројекту. Исто као рудна рента због које сам проскрибован и коју сам затекао. Нисам је ја потписао. И сва моја уверавања јавности да и ја мислим да је та рудна рента ниска, као да се одбијају о неки зид. И даље се ја нападам за тако нешто, ја који немам везе са тим, а немам жељу да мењам међудржавни споразум.

Како Србија по вама треба да се понаша у расправи која се распламсала у ЕУ око „Јужног тока”?

Србија не треба посебно да се укључује у ту расправу. Ми са Европом о овом пројекту нисмо разговарали нити су нам они то нудили. Ми треба да радимо наш извођачки део и да положимо цеви. Нико се боље неће изборити за своја права од Русије. Волео бих да видим ко је тај ко поставља услове Русији а прима гас од ње.
Ми сада радимо просторни план јужног крака „Јужног тока”, који ће да заврши у Македонији . Поставићемо крак за Косово.  На тај начин ћемо удвостручити транзит гаса кроз наш гасовод и ренту. У геополитичком и геостратешком смислу овај пројекат је од огромног значаја за нас.

Залажете ли се и даље за истраживање никла у Србији?

Од тога сигурно нећу одустати. Никл је био један од разлога да будем нападнут зато што сам ударио на нечији интерес. Прича о никлу за мене је везана само онолико колико седим на овој функцији. Цела та прича је много старија од мог бивствовања у овом кабинету.

САНУ је указала да су резерве никла у нашој земљи испод један одсто и посебно упозорила на штетност експлоатације никла по здравље људи и животну средину?

Како нико од никла није умро у Норвешкој, у којој усред града Кристијансена постоји погон за топљење никла? Или у Грчкој у којој у туристичким регијама имате топионице за прераду никла? Само ће неко да умре у Трстенику или на Мокрој гори. То су подвале људима који не знају и лако их је уплашити. Како знати колике су резерве ако истраживања нису завршена?

И даље тврдите да је истраживање никла штетно колико и вода?

Да. Србија није истражена како треба. Према резултатима основних геолошких истраживања нама неколико стотина милијарди евра лежи у земљи. Никл је само један од минерала.

Да ли је по вама експлоатација безбедна?

Да бисмо могли да експлоатишемо никл, морали бисмо да користимо само високо софистициране технологије. Класична топионица са рудом латерита је економски неисплатива. Зато у експлоатацији никла, чије постојање тек треба доказати, морамо да користимо најсавременије технологије какве се користе у Норвешкој или Аустралији.