Теслина урна у Храму Светог Саве

Урна нашег највећег научника Николе Тесле од 1957. налази се у згради музеја у Београду који носи његово име. Теслини посмртни остаци били су кремирани и привремено смештени на једном њујоршком гробљу, а потом пренети у Београд пре 56 година.

Хоће ли Тесла и даље почивати у музеју или ће се остварити идеја патријарха Иринеја који се пре два дана заложио да се земни остаци научника сахране у Храму Светог Саве.

– Разговарали смо о споменику и полагању земних остатака Николе Тесле и о нашем предлогу и ставу цркве да је најпогодније да то велико име буде поред личности и Храма Светог Саве и Карађорђевог споменика. Да ту дође и Никола Тесла као представник науке – рекао је патријарх приликом сусрета са председником привременог органа Београда Синишом Малијем.

Патријарх је нагласио да је то став цркве и изразио наду да ће његова идеја наићи на разумевање. Патријархова иницијатива није прва када је реч о премештању земних остатака Николе Тесле. Крајем 2011. Друштво „Свети Сава”, непосредно пошто је обележило 125 година постојањаапеловало једа се урна Николе Тесле положи у храм, али та иницијатива је наишла на противљење директора Музеја „Никола Тесла” Владимира Јеленковића.

Он је тада рекао да није чудно што се урна налази у музеју.

– И снимак последњег издаха Томаса Едисона се чува у музеју. Ако бисмо на овај начин рабили ову меморијалну целину, могле би и друге научне институције да траже експонате који би одговарали њиховој поставци, те онда не би ни постојала потреба за постојањем нашег музеја – казао је Јеленковић, подсећајући на жељу Милице Трбојевић, кћерке Теслине сестре Ангелине и наследнице Теслиног сестрића Саве Косановића, да урна буде пренета у музеј.То је за Јеленковића био аргумент који подразумева и обавезу да се породична жеља безрезервно поштује. Шта Јеленковић мисли сада, јуче нисмо успели да сазнамо, јер није одговарао на наше позиве. Наиме, његова секретарица је најпре рекла да је Јеленковић на састанку и да му је искључен мобилни телефон. После још неколико наших позива, секретарица је променила причу, рекавши да је Јеленковић на одмору. И, након последњег позива, пред закључење овог броја, секретарица нам је открила како Јеленковић ради – „ограничено, око два сата дневно”. Односно, да се изненада појави, а потом нестане.

Али, ако директор музеја није био расположен за разговор, јуче смо међу представницима Цркве чули коментаре да је СПЦ изразито против кремација, сматрајући да кремирање покојника нарушава догму о васкресењу тела, те је предлог патријарха у тим круговима оцењен као „исхитрен”. Протојереј-ставрофор др Велибор Џомић, стручњак за црквено право,међутим, има другачије мишљење.

Иако Џомић истиче да је неспорно да су не само СПЦ, него и све православне цркве против кремирања покојника, он тврди да се мора правити разлика у кремацијама – када се кремација покојника врши по његовој изричитој вољи и када се кремација врши мимо његове воље – вољом сродника.

– Николи Тесли је, колико је мени познато, одржано опело по православном обреду и кремација је извршена мимо његове воље. Наиме, нигде није нађена његова заоставштина у којој се наводи његова жеља да буде кремиран. Реч је о свештеничком сину који је знао основне истине назначења човека на земљи. У потпуности подржавам став Светог Синода и његове светости патријарха Иринеја, да се тај велики научник и пре свега човек и хришћанин, достојно сахрани у Храму Светог Саве. Морбидно је и за Теслу понижавајуће да се његови земни остаци чувају у музеју. Музеј има довољно Теслине заоставштине да успешно обавља своју мисију. Свако противљење захтеву да се он достојно сахрани, није ништа друго него противљење божјој и људској правди, здравом развоју и цивилизацијским тековинама – каже Џомић, подсећајући да је, одајући дужно поштовање Тесли, СПЦ штампала неколико књига који осветљавају хришћанске димензије живота великог научника.

--------------------------------------- 

Посмртна маска и отисак руке

Теслину посмртну маску (5 гипсаних одливака) и посмртни отисак Теслине руке са осталом Теслином заоставштином предао је музеју, приликом оснивања 1952. године, Сава Косановић. Никола Тесла је умро у Њујорку 7. јануара 1943. године. Отисак посмртне маске са његовог лица узет је на иницијативу Хјуга Гернзбака, уредника часописа „Радиокрафт”. Теслину посмртну маску израдио је 9. јануара 1943. године Ф. Мојнихен. Урна Николе Тесле израђена је према идејном решењу вајара Небојше Митрића.