Референдум у сенци генерала и нових подела

После пет различитих избора од обарања Хоснија Мубарака, од којих су сваки проглашавани за слободне, Египћани су поново на биралиштима да би се изјаснили о променама устава који су исламисти написали 2012. и о путу ка будућности после рушења председника Мухамеда Мурсија.

Референдум је замишљен као поправни испит демократије и коначна пресуда Муслиманској браћи, али гласање се одвија у сенци неослобођеног сећања 54 милиона бирача на исламску власт за коју су се слободно изјаснили да би им је армија потом насилно одузела.

Нови устав требало би да буде „ни теократски, ни секуларни” како би задовољио очекивања подељеног Египта, али критичари већ имају замерке што нови текст, иако бољи од претходног, не доноси суштинске демократске промене.

„Интервенције имају само маргиналне разлике у члановима који се тичу грађанских слобода, права на приступ информацијама, права на храну... Нови текст је једноставно само промешао конвенционалне шпилове који су дуго служили да обезбеде владавину државе над народом, уместо да успостави државу која ће служити њеним грађанима и штитити њихова права”, пише коментатор Халед Мансур у  „Ахраму”.

Додатан зазор уносе одредбе које остављају снажну моћ армији, а верује се да би њен први човек, генерал Абдел Фатах ел Сиси, који је сада министар одбране, могао да постане нови шеф државе.

За разлику од последњег уставног референдума који је суочио исламисте и секуларно либерално крило, гласање о изменама краткотрајног устава из 2012. потврђује дубоке поделе земље створене на новим основама: поларизација је колико оштра толико и сложенија јер су оба кампа разједињена.

Политичка топографија Египта драматично је промењена војним ударом када је Мурси, први слободно изабрани председник, срушен у војном удару 3. јула 2013. Убрзо потом распуштен је и слободно изабрани парламент у коме су његова Муслиманска браћа имала убедљиву већину.

То што се врховни савет оружаних снага повукао и предао власт цивилима чиста  је форма јер генерали управљају из сенке. Мурси је сада у затвору и чека ново суђење, а Муслиманска браћа су поново забрањена и проглашена за терористичку организацију, као што је то био случај током претходних деценија када су Египтом управљали официри.

Браћа, најорганизованија и најмасовнија политичка формација, огорчени су. Не само да не заборављају да је најмање 1.000 Мурсијевих присталица сурово побијено на улицама Каира и других градова после пуча већ се питају како да верују у демократију и слободне изборе када им је то покрадено.

Погибије и податак даје више од 160.000 полицајаца и војника ангажовано на обезбеђењу референдума довољно говори о општој атмосфери земље чија су надања да ће после свргавања Мубарака кренути путем демократије и просперитета умногоме изневерена.

Политички блок исламиста распао се после обарања Мурсија.Национална алијанса за подршку легитимитету, што је име исламске коалиције коју предводе Муслиманска браћа, бојкотује референдум, док га „Младеж против удара”, омладинско крило алијансе, активно саботира.

На другој страни, странка Нур, која припада салафистима, некад другој по снази групацији у парламенту после избора 2011, окренула се против Мурсија неколико месеци пре његовог пада оптужујући гада је одговоран за смањење популарности исламске линије.

Ови ултраконзервативци подржали су војни удар и учествовали у раду комитета који доноси амандмане на устав из 2012 – иако се противе уклањању члана 219 устава, који је шарију, исламско законодавство, дефинисао као важећу.

Мурсијеви противници из времена када је био на власти такође су поцепани на два крила, у зависности од подршке, односно критика владајућој администрацији.

Уставне промене подржава и Кампања побуњеника, покрет који је петицијом покренуо отпор Мурсију, а с временом прерастао у политички покрет. Подршку, уз неке резерве, пружа и Национални фронт спаса, главни опозициони блок секуларне левице и центриста који се противио Муслиманској браћи.

Како нацрт промена полази од уверења да је давање велике моћи војсци и званичном исламском естаблишменту најбољи гарант заштите државе, неке групе које су биле против Мурсија су против. Сматрају да су неприхватљива права дата армији, попут оног да суди цивилима, и чланови устава који омогућавају да војска даје осмогодишњи мандат министру одбране.

Уставна партија Мухамеда ел Барадеија, бившег шефа међународне агенције за нуклеарну енергију и Мубараковог и Мурсијевог противника који се повукао због бруталних политичких обрачуна, држи се неутрално.

Истовремено, питања социјалне правде и економије препуштају се нерегулисаним силама тржишта пошто нацрт устава прихвата конзервативан неолибералан концепт за који многи сматрају да не одговара земљи растућих социоекономских разлика.

Најновији референдум је део тзв. мапе пута која Египту треба да омогући повратак на цивилну власт и одржавање нових парламентарних и председничких избора, али масовна хапшења исламиста, забрана протеста противника референдума и нове линије подела наговештавају да је 84-милионска земља далеко од прижељкиване стабилности.