НСА шпијунира и без интернета

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Америка ради другима он за шта друге оптужује да раде њој: компјутерске системе инфилтрира софтвером и уређајима који омогућавају шпијунирање чак и кад нису прикључени на интернет, произлази из нових докумената које је приликом бекства из САД понео Едвард Сноуден.

Детаље који показују да је домет Националне безбедносне агенције (НСА) већи него што је раније показано, овога пута објављује „Њујорк тајмс”, уз напомену да је веродостојност нових открића проверена у многобројним разговорима са упућенима, чији се идентитети не откривају, што је у оваквим околностима уобичајена пракса.

Ново откриће је да је НСА у око 100.000 компјутера широм света уградила „имплантате”, минијатурне радио-одашиљаче (још у току производње уређаја, а у неким случајевима и накнадно), који јој омогућавају да евидентира шта се на тим компјутерима ради и кад нису прикључени на глобалну рачунарску мрежу. Тако емитовани сигнали региструју се уз помоћ релејних станица не већих од актен-ташне, са безбедног одстојања које може да буде и десетак километара.„Имплантати” су истовремено и врата за инсталирање софтвера за „активну одбрану”, како је то формулисано у документима НСА. „Њујорк тајмс” наводи да је на тај начин извршена инфилтрација у системе руске војске, мексичке полиције и нарко-картела, трговинске институције унутар ЕУ, а у неким случајевима и рачунарске мреже партнера у борби против тероризма као што су Саудијска Арабија, Индија и Пакистан.

Наводно нема доказа да је ова технологија коришћена на тлу САД.„Активна одбрана” је еуфемизам за сајбер-нападе, за шта су овде досад најчешће оптуживани Кина и Русија. Америка се и на највишем политичком нивоу у разговорима са тим земљама жалила како се на овај начин краду њене економске и технолошке тајне.„Оно што је у овом случају ново, то је обухват и усавршеност метода којима НСА може да продре у компјутере и мреже које су јој раније биле неприступачне”, оцена је Џејмса Ендруа Луиса, стручњака са сајбер-безбедност из Центра за стратешке и међународне студије, коју цитира „Њујорк тајмс”.„Активна одбрана” се користи још од 2008, а откриће да су „имплантати” стављани још у фази производње компјутерских система доноси нове главобоље Силицијумској долини, средишту америчке информатичке индустрије, јер подрива глобално поверење у њене производе, због чега су се њени посленици директно жалили и председнику Обами.

Најдрастичнији пример употребе „имплантата” јесте компјутерски вирус „стакснет” (по свој прилици појачан и неким хардверским додатком), који је између 2008. и 2010. делујући у информатичком систему нуклеарног постројења Ирана „Натанц” онеспособио скоро хиљаду центрифуга за обогаћивање уранијума.

„Стакснет” је наводно у систем убачен током транспорта опреме из Немачке, где је произведена.„Њујорк тајмс” описује и досад непознату епизоду из 2012: случај једне стене у близини подземног нуклеарног центра, која је, кад су је припадници Револуционарне гарде померили, експлодирала, откривши да је у њој било пуно електронских кола, која су наводно била у функцији надзора свега што се ради у том центру – а чије порекло никад није утврђено.„Имплантати” се наводно највише користе у необјављеном сајбер-рату против Кине, која има специјалну војну јединицу хакера за провале у америчке системе, док Пентагон има посебну Сајбер-команду којој је на челу генерал Кит Александер, директор НСА.

Нова открића долазе непосредно уочи Обаминог објављивање мера за ограничавање програма НСА, чији ће садржај бити предочен сутра, а које ће бити засноване препорукама специјалне председничке комисије која је недавно поднела свој извештај.

Неки амерички експерти су последњих дана изнели оцене да превелика приљежност НСА Америци наноси више штете него што доноси користи, поготово кад је реч о намерном слабљењу система за шифровање података. То је најбоље сажео Ричард Кларк, члан поменуте комисије која је анализирала методе најтајније међу америчким тајним службама.„Рупе у систему енкрипције подразумевају више ризика него добити. Ако ми можемо да их откријемо, могу и други. Много је битније да ми заштитимо свој електродистрибутивни систем, него да провалимо у кинески.”