Ко неће да се смрзава, мора дебело да плати

Крагујевац – У јеку економске кризе и најава да ће ова година бити најтежа до сада, грађане Крагујевца који су прикључени на систем централног грејања погодила је још једна невоља. Наиме, градска топлана је, и то усред зиме, одлучила да их „обрадује“ астрономским рачунима за грејање, који се однедавно обрачунавају по новом систему. Уместо по квадрату, односно кубику стамбеног простора, Крагујевчани ће грејање одсад плаћати по утрошку. Међутим, са додатком који се односи на инсталирану снагу (тип, број и величина радијатора), нови рачуни су вишеструко већи.

Иако је реч о пробним рачунима, који потрошачима само показују колико ће убудуће морати да издвоје, многим суграђанима је то несхватљиво, поготово ако се има у виду да је крајем прошле године „Енергетици“ одобрено повећање од „само“ 14 одсто. Одлука се, међутим, односила на стари систем обрачуна, а градска топлана је нове рачуне ускладила са републичким законом, објашњавају надлежни у градском већу.

– Можда је то по закону, али закон је онда катастрофалан по грађане, јер сам донедавно за кућу од седамдесетак квадрата плаћао око 5.500 динара, а сад ми је стигло да платим нешто више од 23.000. То нема веза са одобрених 14 одсто, то је повећање од готово 500 процената. Како они мисле да ја то платим? – пита се Драган Стојановић који се, како каже, спрема да рекламира свој „шампионски рачун“.

Због нових рачуна које је ових дана добило свих 20.500 корисника централног грејања у Крагујевцу, „Енергетици“ је већ упућено више од 500 притужби. Иако нове рекламације стижу свакодневно, у градској топлани кажу да број незадовољних грађана, ипак, није велики.

– Чак и да буде 2.000 рекламација, то је тек десет одсто укупног броја потрошача – каже Милош Анђелковић, портпарол крагујевачке „Енергетике“, наводећи да су високи рачуни које су добили неки суграђани само појединачни случајеви.

Нови систем обрачуна део је и европских тенденција. Оне се, пре свега, тичу повећања енергетске ефикасности објеката, каже наш саговорник, који не крије да то подразумева и додатне трошкове. 

– Грађани сами треба да воде рачуна на који начин користе топлотну енергију, нема разлога да прегревају станове, а број и величину радијатора треба да ускладе са реалним потребама и пројектном документацијом – објашњава Анђелковић, наводећи да уградња система контроле потрошње кошта око 250 евра.

Потрошња топлотне енергије на новим рачунима је варијабилни део, чија је цена 4,94 динара по киловат-сату, а фиксни део је инсталирана снага, која ће коштати 205,60 динара по киловату. Тај део грађани ће плаћати током целе године. То, практично, значи да ће власник стана од око 50 квадрата и ван грејне сезоне морати да издваја око 1.500 динара месечно у летњим месецима када су сви радијатори искључени.

Власници кућа и станова у новим зградама имају уграђене калориметре, али у старим објектима, изграђеним пре четрдесетак година, постоји само један, централни мерач, који показује укупну, а не појединачну потрошњу. Таквим потрошачима у „Енергетици“ саветују да у договору са председником кућног савета контролишу главни вентил. Многи грађани, међутим, кажу да је тако нешто неизводљиво.

– У мом солитеру са више од 70 станова увек ће бити оних којима је хладно. То су, углавном, старији људи који свакако неће пристати да им неко заврће главни вентил. Али мени уопште није јасно како „Енергетика“ може тако нешто да препоручи, када су постројења у стамбеним објектима искључиво у њиховој надлежности. Ми нити можемо да се искључимо из система, нити смемо сами да уграђујемо калориметре. Ту одлуку мора да донесе већина станара како би систем био јединствен за цео солитер, а ко ће сад у овој беди да купује мераче који коштају између 70 и 100 евра – каже Владимир Ковачевић.

Због многих нејасноћа и притужби дела потрошача, „Енергетика“ је донела одлуку да примену новог система обрачуна топлотне енергије одложи за март, мада у градском већу кажу да виши рачуни за грејање највероватније неће почети да пристижу пре почетка наредне грејне сезоне. Тај рок је, кажу надлежни, остављен за „уходавање“, али ће Крагујевчани, са разликом од највише неколико месеци, на крају, ипак, бити суочени са већим трошковима и новим ударом на ионако срозан кућни буџет.