Ослободите наше синове

Изгубити своје дете, не знати да ли је живо или, не дај боже, мртво, ноћна је мора сваке мајке или оца. Прошло је годину дана откад су наша три сина киднаповали терористи са територије Израела. Годину дана, данима и ноћима, три породице непрестано позивају на ослобађање њихових синова, чекајући на било какву поруку да су они живи и здрави, надајући се да ће их коначно видети како се враћају кући.

Авива Шалит чека на повратак свог сина Гилада, 20-годишњег војника Израелских одбрамбених снага (ИДФ), којег је Хамас отео с израелске територије. Прошло је више од годину дана од отмице, језива година у којој је од Гилада примила само писмо и аудио-траку. И њена стрепња се не смањује, јер то што је Хамас преузео контролу у појасу Газе никако не може да донесе добру вест.

Породице Елдада Регева и Ехуда Голдвасера, које је отео Хезболах са територије Израела на граници с Либаном, имају разлога да буду "љубоморне" на породицу Шалит. Ма колико била нејасна ситуација у Гази, Шалитови су барем сазнали да им је син жив. Регевови и Голдвасерови нису имали ту срећу. Никакав комуникациони канал није отворен, ни најмањи доказ није стигао који би указао у каквом се стању налазе. Тачно је годину дана откад су отети, а о њима и даље нема ни гласа.

Ово нису само случајеви смишљене окрутности: ово је такође и кршење међународног права.

Хезболах очигледно крши Резолуцију 1701 Савета безбедности Уједињених нација од 11. августа 2006, где је у преамбули позван на "безусловно ослобађање отетих израелских војника". Овај позив је поновљен у изјави из 17. априла, 2007. од стране председавајућег Савета безбедности, који је указао "са дубоком забринутошћу" на чињеницу да није било никаквог напретка у односу према заробљеним војницима. Савет безбедности је искористио ову прилику да још једном понови свој позив за њихово "тренутно и безусловно ослобађање".

И сам генерални секретар се такође осврнуо (14. марта 2007) на отмицу у извештају Савету безбедности о имплементацији Резолуције 1701 СБ УН. Он је био веома критичарски расположен према Хезболаху, истичући да "Хезболах јавно одбио концепт тренутног и безусловног ослобађања двојице израелских војника, инсистирајући на ослобађању великог броја заробљеника из Израела, што је изван оквира Резолуције 1701 (2006). Било је такође изричитих захтева да се пружи било какав доказ да су двојица израелских војника заиста живи". Он је затим захтевао да лидери Хезболаха "одустану од непропорционалних захтева и бескрајних погађања који нису адекватни имајући у виду хуманитарну неодложност ових случајева и јасне поруке Резолуције 1701.

Уједињене нације су више пута поновиле позив за ослобађање киднапованих војника. Ипак, међународна заједница може још тога да уради. Време је да се изврши неопходни притисак на Иран и Сирију, две земље које спонзоришу Хамас и Хезболах. Ти режими заправо држе кључеве ћелије у којој се налазе Шалит, Регев и Голдвасер.

Али, док се међународна расправа наставља, важно је упамтити једну кључну чињеницу – ми овде говоримо о истинским људским животима; да, војницима, али такође људима који имају своје породице, надања и снове.

Гилад Шалит имао је 19 година када је 25. јуна 2006. киднапован. Рођен је у малој, уско везаној, заједници у Галилеји, где свима веома недостаје. Гилад је такође и велики љубитељ спорта, а прати тенис, кошарку, бициклизам, атлетику и друге спортове. Он је "енциклопедија знања" када се ради о спортској статистици, и сви који хоће да сазнају неки спортски резултат само треба да се обрате Гиладу. Његов стидљиви осмех никад му не силази с лица, а описују га и као учтивог и тихог момка. Гилад је син Авиве и Ноама Шалита, и брат Јоела и Хадаса.

Елдад Регев (26) управо је положио припремне испите за Универзитет Бар Илан када је добио позив за резервни састав војске и затим киднапован 12. јула 2006. Надао се да ће бити примљен на студије права на Универзитету. Елдад такође обожава фудбал и завршио је курс за тренера. Три дана пре него што је киднапован, војска га је пустила кући да обележи годишњицу смрти његове мајке која је умрла када је био у 12. разреду. Никад није оклевао да некоме помогне у невољи и има много пријатеља који чекају на његов повратак. Елдад је син Цвија и покојне Тове Регев, а брат Бенија, Офера и Ејала.

Ехуд Голдвасер (31) је био свеж младожења, венчао се с Карнит свега 10 месеци пре него што је отет заједно с Елдадом Регевом. Породица и пријатељи га зову Уди, а студирао је инжењеринг животне средине на Техниону у Хаифи. Он је добра и вољена особа, са снажним принципима и великим знањем у разним областима, укључујући моторе и једрење. Он воли природу и животиње, а у време када је мобилисан почињао је и каријеру фотографа. Ехуд је супруг Карнит, син је Шлома и Мики, и старији брат Јаиру и Гадију.

Међународна заједница мора да удружи снаге у овом одлучном тренутку. Битно је за све нас, људе и лидере у сваком друштву које поштује људска права. Потребно је да се сваки лидер, било политички, економски, верски или културни, придружи захтевима за ослобађање наших синова из руку терориста, да имају барем право да се огласе да су живи, да имају право да приме посету и да добију одговарајућу медицинску негу.