Богојављење на пет престоничких вода

Богојављенско пливање за часни крст биће у недељу организовано у Земуну, на Ади Циганлији, код Спортског центра „Милан–Гале Мушкатировић”, као и на дунавској обали у Гроцкој и покрај Сурчина, на Бечменском језеру. У црквама које се налазе у близини биће одржане литургије, а затим ће се свечане литије упутити ка обалама, где ће бити освештана вода и уприличен културно-уметнички програм.

Пливање на свих пет места почиње тачно у подне, а они који први стигну до крста биће награђени и понеће титулу носилаца овог симбола у 2014. години. 

За сутра увече, у Земуну је најављен дочек Богојављења на Малој летњој позорници на кеју, преко пута ресторана „Венеција”. Организатори из Удружења грађана „Земунска прича” наводе да ће бити приређен богат програм у којем ће учествовати песници и књижевници, састав „Земунски тамбураши” и бенд „Музички воз”. Посетиоци ће моћи да се загреју чајем и куваним вином.

Организатори подсећају да је Земун неговао и дуго гајио култ да се Богојављење чека под отвореним небом и да је намера да се овакав начин светковања опет постане обичај.

Традиција прославе Богојављења у престоници обновљена је 1997. у Земуну, а годину дана касније за часни крст се пливало и на Ади Циганлији. Од тада до данас, учесника је било све више, као и локација на којима се празновало. Осим припадника друштва „Свибор”, Свебор савеза Србије, Свебор савеза Београда, припадника Војске Србије, Жандармерије и других полицијских јединица, у брзини у води и издржљивости окушали су се и бројни грађани, међу којима је било и дама.

Пливању за часни крст присуствују старешине и свештеници Српске православне цркве, представници републичких и локалних власти, као и гости из иностранства, међу којима је највише посетилаца из Републике Српске и Русије.  

--------------------------------------------------------------------------------

Од Јордана до Саве

Богојављење се слави у част дана када је према веровању Исус 30. године нове ере крштен у реци Јордан. Одмах потом, отворило се небо и зачуо глас Бога да је Христ његов син. Међу Србима овај празник увек је био поштован, уз веровање да се после поноћиотварају небеса и да се тада испуњава свака жеља.  

У престоници је традиција празновања Богојављења поштована до 1941. године. После литургије у Саборној цркви, литија се спуштала до савског приобаља.

„Велики број Београђана, са њ. св. патријархом на челу, учествовао је јуче у богојављенској литији”, наслов је исцрпног извештаја објављеног у „Политици” 20. јануара 1941. До знамења је први допливао деветнаестогодишњи Боривоје Добричић из села Мартинци у Срему, а како закључује „Политикин” извештач, „јучерашње Богојављење прослављено је сложно и православски као ретко које године”.