Бабица јача од Плутона

Астролози вековима тврде да су способни да препознају важне особине неке особе анализом њеног наталног, односно животног хороскопа. Кажу, потребно им је само да знају тачно време и место рођења. С друге стране, многи људи нису имуни на искушења која им се нуде. Питају се: ко сам, каква ми је судбина, шта ми је записано у звездама и редовно читају дневне, недељне или годишње хороскопе. Неки одлучују и да директно комуницирају са познаваоцима звезданог неба.

Чак и у европским земљама расте проценат људи који верују у хороскоп. У Великој Британији данас више од 50 посто њих узда се у астрологију, док их је пре пола века било 15 процената. Анкете показују да 60 одсто Британаца редовно чита свој хороскоп у медијима, а тамошње астролошко удружење тврди да је таквих чак 80 одсто. У САД трећина студената верује у бар неки аспект астрологије, а међу клијентима има и озбиљних пословних људи.

Недавно се у Београду на једној трибини посвећеној овој теми студенткиња Филозофског факултета успротивила научницима из области физике и астрономије који су сматрали да је израда хороскопа у најбољем случају само безазлена превара, тврдећи да лично израђује хороскопе и да се они у високом проценту показују као тачни.

И у свету се упркос противљењу науке астрологија развија у велики бизнис који обухвата новинске и интернетске хороскопе, астролошке књиге и приватне консултације. Научници Универзитета у Нешвилу утврдили су да раздобље у којем је неко рођен утиче на функционисање мозга. Истраживања спроведена на мишевима показују да су мозгови оних који су рођени у зиму другачији од мозгова мишева рођених у друга годишња доба, што се одражава и на њихово понашање. Истраживачи су утврдили да „слика неба” у тренутку рођења оставља „отисак” на тек рођеној беби, али они су при томе мислили на сезонску биологију, која проучава учинак рођења у одређеном годишњем добу, а не на астрологију.

Јасно је да се сва сложеност нашег живота тешко може изразити у категоријама „Стрелац“, „Ован“, „Близанци”. Ипак неморамо бити увек озбиљни и интелектуално узвишени. Зашто не бисмо прочитали „шта нам поручују” звезде, позитивне вести донеће нам више наде и самопоуздања, утицати да позитивно мислимо, а ако су прорицања лоша ето разлога да се попије кафа са комшиницом, а знамо – сваки разговор је лековит.

Некад се и читаоци буне ако је астролог накрај срца па не слика будућност довољно ружичасто и поручују: „Доста нам је сурове свакодневице, хоћемо мало и да се надамо.” Један од наших познатих астролога хвалио се недавно како уме да препороди клијента, просто речено – враћа људе „из мртвих”. Они који бране астрологију управо истичу у први план њен забавни карактер. Али шта када неки важни и моћни људи почну да доносе судбинске одлуке чврсто верујући у звездане отиске?   

Познат је случај чувеног физичара и астролога средњег века, Данца по имену Тихо де Брахе, који је неславно завршио због тога што је био многобољи научник него астролог. Он је предвидео свом краљу да ће бити славни војсковођа, али да неће имати потомства. Краљ је појурио у ратне походе и неславно завршио, морао је одмах да одустане од даљих битака јер је његова војска до ногу потучена. Али, имао је среће као отац, оставио је потомство које је бројало више од двадесеторо деце. 

Милан Ћирковић, астрофизичар Астрономске опсерваторије у Београду и професор са Оксфорда, поричући астрологији сваки научни аспект тврди да је њена главна слабост што не зна да одговори на питање како то планете утичу на људски живот. Која је тосилакоја преноси тај утицај, гравитациона, електромагнетна, слаба или нуклеарна? Зар не би било природно да се за две и по хиљаде година појави бар један астролог који би једном засвагда одговорио на то питање.

Ако је то гравитациона сила, др Ћирковић додаје да је лако израчунати да положај тела бабице има већи значај за новорођено дете од утицаја Плутона или неке друге планете у васиони у тренутку рађања. Или – да један паркирани камион у Јужној Кореји емитује већу енергију на Гинеколошко-акушерску клинику у Вишеградској од Сатурна. Астрофизичар каже да једна веш-машина, а у породилиштима таквих има доста, даје већу електромагнетну силу свима у окружењу од многих удаљених звезда.

За разлику од алхемије која се лагано и веома постепено стопила са наукама, посебно са хемијом, али и деловима медицине и физике, астрологија се све више одвајала од астрономије и сродних наука. Астрологија је повезивана са науком све до појаве рационализма у европском мишљењу, закључно са великим умовима као што је био Кеплер, астроном и астролог, а познато је да је астрологију изучавао и Њутн. После њега ова дисциплина се потпуно одваја од научног мишљења и прераста у псеудонауку.

Парадоксално је да је управо због те антинаучности она остала витална јер људи су само повремено рационална и логична бића. Али то са собом носи опасност од шарлатанства и и погрешних одлука да човек и не треба ништа да чини са својим животом већ је довољно препустити се асцедентима и конјункцијама и чекати повољан планетарни распоред. Пошто је већ све „писано”, зашто бисмо се самоусавршавали, мењали, трудили...

Управо овај психолошки аспекат наглашава психолог Оливер Тошковић из Лабораторије за експерименталну психологију Филозофског факултета у Београду, који објашњава популарност и домете астрологије са свог аспекта.

– Свет је пун неизвесности, нико не верује у смак света, али кад дође кући ипак ће да скине са зида тешке слике даму не падну на главу. Човек може један део стварности да контролише, али један део не може. И управо та чињеница да се  неке ствари одвијају без наше контроле може да буде страшна. Чак и у свакодневним ситуацијама, када смо на пример уверени да смо добро паркирали ауто, увек остаје зрно сумње да ће га паук однети. Свако од нас има страх од сутрашњице, ако вам неко каже све ће бити у реду, то вам прија – каже Тошковић.

То је вероватно најважнији разлог зашто је упркос свим критикама и одрицањима било какве научности и поузданости у прорицању реч „хороскоп” већ годинама у врху најтраженијих одредница на интернету, а понекад и – најтраженија. 

------------------------------------------------------------------------------------

Почело у Вавилону

Сматра се да је астрологија настала пре три хиљаде година у Вавилону. Вавилонци су као и многи народи веровали да планете и њихов кретање јачају моћ краљева и нације. Стари Грци су веровали да планете одређују судбину сваког појединца, сматрали су да распоред Сунца, Месеца и пет планета у тренутку рођења одређују човекову судбину. Астрологија је достигла свој врхунац у доба Птоломеја, око 400 година пре нове ере. Он је био познат по астрономским и астролошким учењима, објавио је дело које је постало „Библија” астрологије, које користе и данашњи астролози.

Основа астрологије је хороскоп, графикон који показује распоред планете у тренутку нечијег рођења.За потребе астрологије зодијак је подељен на 12 једнаких делова. Сваки од ових делова је део круга од 30 степени.За последње две хиљаде година Зодијак се померио за дванаестину круга, односно тачно за један знак, па су тако тамо где је некад био,на пример, „Рак” сада „Близанци”. Међутим, астролози овопомерање не сматрају битним већ истичу да нису важна имена сазвежђа већ степени круга који су непроменљиви. Сунце ће се увек наћи на екваторској ширини од нула степени када почиње пролеће, а на 23 степена и 54 минута када почиње лето, то јест знак Рака.

------------------------------------------------------------------------------------

Није наука већ знање  

Астролог Ана Ракић (која пише недељни хороскоп који објављујемо) каже за „Магазин“ да је астрологија пре свега знање које се преноси вековима. Већ то њено трајање указује да она има одређену тежину јер да га нема онда би се изгубило, а интересовање за њу би престало.

– Тачно је, са друге стране, да по моделу науке астрологија не испуњава све услове да се назове науком. Она у себи нема тај егзактни део као наука. Иако та спорења трају, за мене лично није битно да ли астрологија може да се угура у форму научног модела. Битно је да је астрологија знањекоје опстаје, које има своје осведочено и доказано значење и разлоге због којих све ове векове опстаје – каже Ана Ракић.

Она истиче да се припадници разних професија повремено саветују са својим астрологом и да то није ништа необично. И клијенте који њу зову интересују многа питања, а једно од најважнијих јесте да ли нам је судбина уписана или смо сами ковачи своје среће.

------------------------------------------------------------------------------------

Тајна моћ значења

Александар Имширагић, директор београдског Института за астролошка истраживања и едукацију „Јохан Кеплер”, каже да код нас постоје астролози аматери који раде из хобија и они који се овом дисциплином баве академски. У Србији двадесет астролога имају међународне сертификате, а за то је по речима нашег саговорника потребно знање из разних дисциплина и велико искуство у прављењу  хороскопа. Он наводи да се данас астрологија у свету изучава на два државна факултета, у Сијетлу (САД) као и у Лампетеру (Велс).

У последњих педесет година све је више института, школа и организација у свету које организују међународне скупове о астрологији. Истичући да има разних области у оквиру ове дисциплине, наш саговорник додаје да астрологија негује метафизички концепт који није научно прихваћен. Ипак наводи и једну анегдоту у вези са добитником Нобелове награде из хемије др Керијем Мулисом.

Он је приметио да му је неколико особа рекло „ти мора да си јарац у хороскопу” па је закључио „да ту сигурно има нешто”. У својој аутобиографији чак је поручио да ко хоће више о њему да сазна да прочита његов хороскоп. 

Француски истраживач Гоклен је чак, по речима Имширагића, статистички доказао тврдње астролога да су они који имају „Марса у десетој кући” више од других спортски типови.

Којом то силом планете утичу на живот на Земљи? Имширагић се позива на психолога Јунга и „неузрочну повезаност”. Свакоме се дешава да понекад помисли на неку особу а она се баш у том тренутку појави. То се у психологији објашњава као „синхроницитет”.

Осим материје и енергије „значење” је трећа реалност. Управо је на тим принципима заснована астрологија, која је одувек знала за тајну моћ значења,као изузетно средство које нам показује како у суштини универзум функционише и како ми функционишемо у оквиру њега, наглашава Имширагић.