Европски вицешампион се враћа кући

Српски рукометаши се враћају из Данске кући много пре но што су планирали, али имајући у виду како су играли, није било ни реално да се пробију у други круг Европског првенства. Јучерашњи сусрет са олимпијским победницима свакако није био прилика за вађење, што се видело већ после првих десетак минута (1:6), а то потврђује и коначан резултат: Србија – Француска 28:31 (12:17).

Наш тим је своју шансу у Архусу прокоцкао у претходном колу против Руса који су јуче, пре нашег сусрета, одиграли с Пољацима таман онако како нам није одговарало (изгубили са 24:22, а знало се да ће нам, ако Пољска победи с мање од три разлике, бити неопходан барем бод у завршном сусрету Ц групе).

Кад је на помолу дуел с Француском, ту нема места великим обећањима, чак и кад она није у шампионској форми. Зато сада изјаве селектора Матића („пуковници или покојници“) и неких играча („идемо да погинемо“), дате уочи утакмице, делују бесмислено. Нити су наши рукометаши гунули у овој борби, нити је селектор био на нивоу великих српских војсковођа. Руку на срце, Матић је имао много мање времена за припреме од свих својих колега у Данској, па не би требало сву кривицу сваљивати на њега.

Српски играчи су, вероватно, гајили наду да могу да изненаде силу каква је Француска. Знали су да би у случају победе имали чак отворен пут ка полуфиналу, али и да би с поразом завршили на најнижој позицији у историји учешћа нашег рукомета на великим такмичења, а ово нам је било 31 појављивање. Олимпијски шампион, предвођен Нишлијом Николом Карабатићем, од првог секунда је господарио игром па с максималним бројем бодова наставља првенство. Наша репрезентација не само да није поновила успех од пре две године из Београда (сребро), већ је дала повод критичарима, који су тврдили да је тај њен успех био само плод домаћег терена, да опет тврде како су били у праву.

Од седмог минута наша екипа ниједном није пришла ривалу на мање од три гола, изузев два минута пре краја (27:30), када је све већ било изгубљено. У 15. минуту Французи су водили са 9:3, па затим са 13:6, 16:9... До одласка на одмор Н. Карабатић, Нарсис и Сорандо су убили и најмањи жар у играчима у црвеним дресовима, а иста слика је била и у наставку. Жоли је непогрешиво изводио седмерце (10 од 10).

У нашем саставу најбољи су били Никчевић, Рнић (добио шансу у наставку) и П. Ненадић (сва тројица 5-5 из игре). Голман Станић овога пута није био чудотворац.

Арена: „Енерџи“. Гледалаца: 3. 000. Судије: Гејпел и Хелбиг (Немачка). Седмерци: Србија 4 (5), Француска 10 (10). Искључења: Србија 6 минута, Француска 6 минута.

СРБИЈА: Ђукановић, Вујин 1, Никчевић 5, Манојловић, Тоскић 1, Станић, М. Илић 3, Радивојевић, Продановић, Стојковић 4, Н. Илић, Рнић 5, Митровић 2, Зеленовић 2, Д. Ненадић, П. Ненадић 5.

ФРАНЦУСКА: Димулин, Фернандез 2, Анић 1, Нарсис 2, Жоли 10, Нјокас, Онрубија 2, Жерар, Н. Карабатић 3, Гребиле, Омејер, Акамбрај, Абало 5, Сорандо 6, Жиру, Л. Карабатић.