Недеља, 19.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Смртна казна за бугарске болничарке

Смртна казна за бугарске болничарке
Бугарске медицинске сестре на суђењу у фебруару (Фото ЕПА)

Врховни суд Либије потврдио је јуче смртну казну стрељањем групи од пет бугарских болничарки и једног палестинског лекара, оптуженима да су 1999. вирусом сиде намерно заразили 438 малишана у дечјој болници Ел Фатех у Бенгазију. Главноптужени палестински лекар Ашраф ал Хаџуд и пет бугарских болничарки: Кристијана Вулчева, Нашја Ненова, Валија Червењашкa, Снежана Димитрова и Валентина Сиропуло нису присуствовали изрицању пресуде. Од почетка контроверзног суђења "секстет из Бенгазија" пориче злодела за која их терети оптужница, наводећи да су кривицу признали у истрази под принудом, уз батинања и електрошкове.

Јучерашњом пресудом је либијско правосуђе заокружило седмогодишњи судски процес који је својом дужином разјарио јавност северноафричке државе, док је оптужницом разгневио развијени свет.

Епидемија сиде у дечјој болници Ел Фатех у Бенгазију је најмасовнији случај смртоносне заразе регистрован икада у једној здравственој институцији. Либијски магазин "Ла" први је, још 1998. године, писао о тој трагичној зарази.

На вест да у Либији има сиде, и да се шири у Ел Фатеху, режим у Триполију је угасио магазин "Ла", похапсио неколико страних лекара и затражио истрагу Светске здравствене организације. Експертски тим СЗО и Унеска боравио је крајем 1998. у болници у Бенгазију, али извештај са ознаком "поверљиво" никада није објављен.

Убрзо потом, амбасада Бугарске у Либији је објавила да је "23 бугарских специјалиста киднаповано" у тој држави. Либијски истражитељи признали су да 19 бугарских медицинара држе "ради њихове сопствене безбедности" у притвору. Званично суђење палестинском лекару и групи пет бугарских сестара почело је годину дана касније. Јавни тужилац је оптужио "секстет из Бенгазија" да су као агенти западних обавештајних служби кришом вршили експерименте над либијским малишанима, покушавајући да дођу до лека против сиде.

Адвокати оптужених су од почетка тврдили да је зараза сидом у Ел Фатех болници постојала најмање пола године пре доласка страних медицинара. Француски лекар Лук Монтење, који је први открио вирус, и италијански микробиолог Виторио Колици позвани су као вештаци. "Нехигијена у дечјој болници у Бенгазију је зачуђујућа, особље тамо више пута користи исте игле", изјавио је Лук Монтење. Стране експерте после тога више нису звали да сведоче.

Како је време одмицало, болничари затвореници постајали су све већи терет за режим у Триполију. Фондација "Гадафи", коју води Шеиф ал Ислам Гадафи, син пуковника Моамера, покренула је у складу са шеријатским канонима преговоре са породицама заражене деце о издашној финансијској "компензацији".

После јучерашње пресуде случај сада прелази у надлежност Високог судског савета Либије који може да преиначи одлуку Врховног суда, па евентуално и да ослободи "секстет из Бенгазија", чему се јавно надају званична Софија, Брисел и Вашингтон. Врховни судски савет Либије, под директним утицајем владе Гадафија, већ је заказао седницу за 16. јул када се очекује коначна одлука о судбини Палестинца и Бугарки. Либијска и међународна јавност са напетом пажњом ишчекују одлуку Врховног судског савета: фамилије деце заражене сидом у болници Ел Фатех (преко 50 малишана је већ преминуло) демонстрирало је јуче у Триполију захтевајући хитно извршење смртне казне. ЕУ и Вашингтон су јуче подсетили Либију да темпо даљег јачања односа Триполија са Западом умногоме зависи од судбине оптужених медицинара.

Како би реаговала либијска јавност на ублажавајућу пресуду и евентуално њихово ослобађање, тешко је предвидети. Исход суђења "секстету из Бенгазија" ставља режим у Триполију у озбиљан процеп.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.