Да ли ће бити уклоњени Пашић и Карађорђевић

Од нашег сталног дописника

Подгорица – Град у којем су већински становници Срби – Пљевља, ускоро би могао са двеју улица уклонити табле на којима пише Никола Пашић и краљ Петар. Улицама Пашића и Карађорђевића запретили су посланици Демократске партије социјалиста (ДПС) и Социјалдемократска партија (СДП), који су покренули иницијативу да улице које носе њихово име замене „именима знаменитих Црногораца”. У том свом науму имају подршку и неких нових, локалних историчара.

Почетком деведесетих година прошлог века посланици Демократске партије социјалиста су тадашње називе улица маршала Тита и Бориса Кидрича преименовали у улице Николе Пашића, дугогодишњег председника Владе Краљевине Србије, а потом и Краљевине СХС, и краља Петра Карађорђевића.

Док о науму промене имена ове две улице ДПС ћути и не жели да се јавно изјашњава, СДП се већ јавно изјаснио кроз изјаву одборника у пљеваљском парламенту Момира Реџовића.

„Снажно ћемо подржати сваку идеју која је усмерена у том правцу да се промене називи оних улица које нису део културно-историјске традиције овог града и Црне Горе”, поручио је Реџовић.

Немалом броју оних који саопштавају да су кроз историју сва зла Црну Гору снашла од појединих српских великана придружио се и „историчар новијег доба” Звездан Фолић, који је оценио да су улице добиле имена по „онима који су допринели да 1918. године нестане Црна Гора”.

„Српски краљ Петар Карађорђевић и председник Владе Краљевине Србије Никола Пашић у односу према Црној Гори и њеној државној независности немају ама баш никаквог позитивног удела, напротив. Историјске чињенице говоре да су ова два српска државника били међу кључним носиоцима нестанка црногорске државне независности”, саопштава Фолић.

Посланик Демократског фронта из Нове српске демократије др Новица Станић каже да је те 1992. године посланик ДПС Беба Џаковић кумовао преименовањима улица које су сада, након преко двадесетак година, наједанпут засметале ДПС.

„Стицајем околности, на тој седници локалног парламента нисам био присутан због обавеза у савезној скупштини у Београду. Ту идеју опозиције вешто је ’украла’, истрчала за говорницу и гласно предложила промену назива улица, што су одборници једногласно усвојили”, прича Новица Станић. „Ово данас што се чини је велика срамота и сигуран сам да им тај наум неће проћи. Пљевља су била и остала српски град у коме су већинско становништво Срби. То што се други преко ноћи мењају, њихов је проблем, а наш став је да имена ових двеју улица треба да остану непромењена.”

Откако је Црна Гора стекла своју независност, све чешће се чују захтеви за уклањање назива улица, школа, институција које имају било какве везе са Србијом, а немало тога уклоњено је и у најновијим уџбеницима из историје. Од многобројних таквих примера, о којима су наше новине у неколико наврата писале, најупечатљивији је онај цетињски, где је одмах након референдума 2006. године на предлог Друштва пријатеља Исланда Скупштина града одлучила да Улицу Вука Караџића преименује у Исландску!

Био је то гест захвалности према држави која је прва признала независну државу Црну Гору, а то што је Вук Стефановић Караџић подарио Црногорцима азбуку којом је писано све до референдумске Црне Горе – изгубило је на значају. Чак су његову азбуку Црногорци допунили са још два слова, а затим променили Вукову максиму у „Пиши како збориш, а читај како је написано”.