Сутра преговори са ЕУ

Прва међувладина конференција између Србије и Европске уније, којом ће званично почети претприступни преговори о чланству, биће одржана сутра у Бриселу. Предвиђено је, како сазнајемо из извора блиских влади, да конференција буде отворена у девет сати и да траје око један сат. Након тога биће и конференција за новинаре.

Српску делегацију ће на билатералној конференцији предводити председник владе Ивица Дачић и вицепремијер Александар Вучић, док ће европски комесар за проширење Штефан Филе представљати Европску комисију, најавио је раније Дачић, који је рекао и да ће конференцији председавати Евангелос Венизелос, министар спољних послова Грчке, земље која у овом полугодишту председава ЕУ.

По функцији, може се очекивати, према речима нашег извора, да на овој конференцији са српске стране учествује и министар задужен за европске интеграције Бранко Ружић, као и министар спољних послова Иван Мркић, али и главни преговарач Тања Мишчевић.

Међувладина конференција, као институт за праћење напретка у преговорима, одржаваће се, како је раније најавио премијер, четири пута годишње, а ова прва за Србију је од симболичног значаја. „На првој конференцији ЕК ће представити свој преговарачки оквир, ми ћемо изнети наш, и то је крај прве међувладине конференције. У Србији се стално говорило да је преговарачки оквир нека тајна, али је у ствари реч о процедурама ЕУ. Наши тимови су спремни и ми се озбиљно припремамо за преговоре”, рекао је Дачић.

Преговарачки оквир ЕУ, који представља механизам и правила за преговоре о чланству са Србијом, потврдио је, подсетимо, Европски савет у децембру. Тада је донета и одлука да билатерална међувладина конференција, којом почиње вишегодишњи преговарачки процес о приступању Србије ЕУ, када се преговара о свим деловима правног система државе, буде 21. јануара.

На састанку, на којем ће, према нашим сазнањима, први говорити грчки министар, затим српски премијер и на крају европски комесар за проширење, биће представљени општи ставови и неће се улазити у садржај преговора о појединим поглављима. Још раније је било речено да ће преговарачки оквир ЕУ бити објављен на сајту Канцеларије за европске интеграције, али то се није догодило, тако да се очекује да се то уради након овог састанка.

Према уверењу нашег другог извора блиског европским круговима, отварање првих поглавља не би требало очекивати пре краја ове године.

У овом тренутку поједини европски стручњаци замерају Србији што још није формирала преговарачки тим и упозоравају да Србија практично нема мисију у Бриселу у којој би били стручњаци за преговоре. Садашњих 20 људи у мисији, према речима међународног експерта ГИЗ Андреја Енгелмана, раде дипломатски посао, а потребни су они који би били карика између европских институција и Београда.

Већ се зна да ће преговори почети прво о поглављима 23 и 24, која се односе на владавину права, основне слободе, правосуђе и сузбијање корупције и организованог криминала. Упоредо с тим биће отворено и поглавље 35, које се односи на уређивање односа Београда и Приштине, који треба да буду на крају преговора, са правно обавезујућим споразумом две стране, за који европски званичници тврде да не значи захтев за признавање независности Косова.

Свакако да ће најосетљивије поглавље у преговорима бити поглавље 35, које се тиче уређивања односа с Косовом. Мишчевићева је недавно, међутим, објаснила да је у преговарачком оквиру ЕУ остављен простор да се, осим у том поглављу, у посебно оправданим случајевима, питање нормализације односа Београда и Приштине појави и у другим поглављима, јер у овом тренутку није могуће предвидети да ли ће нека техничка питања у процесу усклађивања са европским правним тековинама бити неопходно решавати у неком од других поглавља.

Упоредо с преговорима, радиће се аналитички преглед поглавља у којима се преговара са ЕУ, такозвани скрининг, све до почетка 2015. године, али ће тећи и процес нормализације односа са Приштином. Само дан након међувладине конференције требало би да почне скрининг за поглавље 35, а у фебруару ће у Београд стићи експертске мисије у вези с поглављима 23 и 24.

И наши суседи су своје преговоре почели билатералним међувладиним конференцијама. Црна Гора је, на таквој конференцији, почела своје преговоре 29. јуна 2012. године, а Хрватска 3. октобра 2005. године (преговори су завршени 30. јуна 2011).

Б. Чпајак

----------------------------------------------

Куркулас: Посебна симболика прве конференције

Заменик шефа грчке дипломатије Димитрис Куркулас поручио је да Србија има административне капацитете да преговара о чланству у ЕУ брзо и ефикасно и да рок од пет до шест година за испуњење тог циља није нереалан. „Претходна искуства из процеса придруживања показују да није нереално прећи тај пут за пет-шест година. Треба, међутим, имати на уму да је најважније учинити придруживање неповратним процесом”, рекао је Куркулас. Он је признао да приступање Унији постаје све захтевније како ЕУ продубљује унутрашњу интеграцију.

Говорећи о сутрашњој првој међувладиној конференцији између Србије и ЕУ, Куркулас истиче да је она увек посебна због политичког значаја и симболике.

На челу делегације ЕУ биће заменик грчког премијера и шеф дипломатије Евангелос Венизелос, рекао је он. Србију ће на конференцији представљати премијер и вицепремијер Србије, Ивица Дачић и Александар Вучић.

Куркулас подсећа да Грчка традиционално подржава пријем држава Западног Балкана у ЕУ, као и да се током претходног грчког председавања ЕУ отворио пут за проширење Уније на тај регион (Солунска агенда из 2003. године).

Упитан да ли Србија и сада може да рачуна на подршку Атине, грчки министар задужен за европске интеграције каже: „Процес проширења на западни Балкан је сада добро одмакао и сматрам да нема потребе за доношење неких нових стратешких одлука. Сада је потребно пратити мапу пута и спровести потребне реформе. Рекао бих да је снажна грчка подршка на том плану више него очигледна”, рекао је он.

Према његовим речима, Грчка има стратешки интерес да све балканске земље уђу у ЕУ када критеријуми за то буду потпуно испуњени. „Пријем Србије довешће две земље у исти геополитички и геоекономски ниво први пут после више деценија”, сматра Куркулас.

Танјуг

----------------------------------------------

Кер-Линдзи: Што пре почети са болним реформама

Почетак преговора о чланству Србије у Европској унији је важан догађај, али власти у земљи морају да се што пре посвете спровођењу болних реформи, оценио је британски стручњак за Балкан Џејмс Кер-Линдзи. „Влада мора да буде искрена са грађанима у вези са процесом приступања ЕУ. Без обзира на то што је почетак преговора о пријему Србије важан догађај, тиме се означава и почетак веома дугог и тешког процеса”, објашњава у изјави за Танјуг Кер-Линдзи. Он сматра да Влада Србије мора и сама да се обавеже да што пре почне да спроводи болне реформе „без вођења политичких расправа”.

Осврнувши се на процес пријема нових чланица у ЕУ, Кер-Линдзи је навео да, иако се тај процес назива преговарањем, то „није тачно” јер, како каже, има мало маневарског простора за преговарање. „Заправо је истина да једини маневарски простор постоји око тога кад закони морају да буду усвојени. У неким случајевима постоји простор за одлагање, али изузетно је ретко да се земља у потпуности поштеди од услова које мора да испуни”, навео је британски стручњак.

„У годинама које долазе, на скоро сваки аспект живота људи у Србији утицаће стотине нових закона који ће морати да буду усвојени како би се осигурало да земља испуњава услове за чланство у ЕУ”, наводи он. Док ће већи број ових закона, како каже Кер-Линдзи, у коначном исходу утицати на значајно побољшање у свакодневном животу српских грађана, многе од тих мера неће бити популарне. „Влада ће морати да буде спремна на то”, истакао је он.

Кер-Линдзи напомиње да ће „питање Косова бити кључни елемент целокупног процеса приступања”. Подвукао је, међутим, да ће и то питање бити „само једно од целокупног броја тешких проблема с којима ће се Србија суочити”.

Танјуг

----------------------------------------------

Кукан: Искористити замах у процесу евроинтеграција

Почетак приступних преговора са Европском унијом је позитиван сигнал за земљу да искористи тренутни замах и да буде „сто одсто посвећена даљим реформама”, оценио је посланик Европског парламента Едуард Кукан. „Надам се да ће почетак приступних преговора донети више подстрека за реформе у земљи. То је важан корак у дугом процесу и Србија се креће у добром смеру”, рекао је европски парламентарац.

Кукан, који је члан групе посланика „Пријатељи Србије”, нагласио је да власти у земљи треба да искористе тренутни замах у досадашњем процесу евроинтеграција. „Бројне су области у којима Србија мора да буде сто одсто посвећена даљим реформама. То укључује правосуђе, борбу против криминала и корупције, дискриминације, као и унапређивање људских права и права мањина”, објаснио је он. Словачки посланик из групације Европске народне партије у ЕП истиче да је и дијалог с Приштином важан за даље напредовање у процесу европских интеграција. „Надам се да ће две стране схватити важност онога што је до сада постигнуто. Сви договори су добра основа за изградњу бољих односа између Београда и Приштине”, оценио је Кукан. Према његовим речима, кључно је да се примене постигнути договори и настави са радом на проналажењу решења за отворена питања. „Претпостављам да ће због тога обе стране бити заузете у предстојећем периоду”, навео је он.

Он је додао да се нада да ће у догледно време дијалог две стране бити усредсређен на заједничке пројекте који ће бити од користи људима који живе у региону, али и да ће помоћи процесе интеграције.

Према Кукановим речима, почетак преговора са Србијом је „добра вест за регион”. „Тиме се потврђује да се европске интеграције настављају, а у исто време Унија остаје посвећена политици проширења”, објаснио је Кукан.

Танјуг

----------------------------------------------

Мишчевић: Не каснимо са формирањем преговарачког тима

Шеф Преговарачког тима Србије са ЕУ Тања Мишчевић изјавила је јуче да ће ужи преговарачки тим са ЕУ ускоро бити познат, да се са формирањем тог тима не касни и да ће 2014. година бити компликована година за европске интеграције. „Нисам хтела да журим са формирањем тако важног тима и са тиме не каснимо”, рекла је Мишчевићева гостујући на РТВ Пинк. Она је рекла да ће значајан број министара спољних послова земаља чланица ЕУ присуствовати сутрашњем отварању и формалном почетку преговора о чланству, што је веома важно.

Мишчевићева је указала да ће ова година бити веома компликована година за европске интеграције јер се много тога ради паралелно, односно најпре се наставља скрининг, а потом и аналитички преглед за поглавље 35. „Сада имамо јаснију слику како ће све то изгледати, тим је потпуно спреман”, казала је Мишчевићева. „Ове године нећемо имати само скрининге, већ очекујемо и нека отварања преговора и очекујемо оцену комисије о степену реформи, а очекује нас и имплементација споразума о стабилизацији и придруживању”, подсетила је она.

Упитана за преговарачки оквир, она је казала да ће тај документ садржати принципе преговарања и да ће тај документ, као и уводна изјава на одржавању међувладине конференције бити објављени на сајту Владе Србије, истичући да и један и други документ морају бити јавни.

Мишчевићева је, говорећи о најавама доласка великих компанија у Србију, рекла да је то резултат чињенице „да више нисмо трећа држава, већ будућа чланица ЕУ”. „Спремамо се да постанемо чланица, усклађујемо своје право, што је за инвеститоре веома важно”, казала је Мишчевићева.

У вези са поглављем 35, она је казала да се „сада већ много више зна” и да питања нормализације односа Београда и Приштине треба да буду концентрисана у том поглављу, а када се то питање појави у неком од других поглавља да се о њему разговара.

Говорећи о томе да ли би евентуално одржавање парламентарних избора могло да утиче на процес интеграција, Мишчевићева је рекла да је то тешко проценити, али да би најгора ситуација била да се не зна да ли ће бити избора. „То је за мене тешко да оценим, политичка кретања пратим, али не могу да дефинишем, а најгора ситуација би била да не знамо да ли ће избора бити”, казала је Тања Мишчевић, додајући да је важно да се то што пре зна како би могли да се раде зацртани планови.

На питање да ли би избори успорили интеграције, она је рекла „не нужно, ако би избори били бржи и кампања краће трајала”.

Упитана какву сарадњу има с министром Бранком Ружићем, Мишчевићева је рекла да фантастично сарађују, али није могла да коментарише најаве о његовој евентуалној смени, о којој се ових дана говори у медијима, наводећи да је била заузета припремама за међувладину конференцију.

Она је рекла и да је 2020. година реална година када би Србија могла да буде део ЕУ, односно постане њена чланица.

Танјуг