Израелци хоће да забране реч „нациста”

Није реткост да љути Израелци на демонстрацијама често довикују полицајцима и војницима да су „нацисти”, али би због овога ускоро могли да се нађу у затвору пошто је предлог закона о забрани ове речи недавно прошао прве правне баријере.

И поред противљења дела јавности, предлог закона о забрани употребе термина „нацисти” и нацистичких симбола добио је прво зелено светло у Кнесету, али ће морати да прође и кроз парламентарне одборе да би и стварно постао закон, јавља АП.

У том случају спорна реч више не би смела да се изговара изузев на часовима историје и у још неким ретким приликама док би ношење имитација логорашких пиџама из Аушвица такође било стављена ван закона. Ортодоксни Израелци често протестују са повезима налик на оне које су Јевреји морали да носе у Трећем рајху, док израелски насељеници на палестинским територијама довикују израелским војницима да су „нацисти” када ови покушавају да их раселе. Исту реч за полицајце користе и либерални Израелци када се сукобљавају са снагама реда на демонстрацијама против државне политике према Палестинцима.

Предлагач закона, конзервативни политичар Шимон Охајон, каже да закон треба да спречи изливе антисемитизма.

– Желимо да спречимо непоштовање холокауста. Дозвољавамо исувише много слобода које нам штете – каже иницијатор закона.

Лист „Харец” пише да би нови закон био неуставан и да на то упозорава и министар правде. Нове мере предвиђају казне од скоро 29.000 долара и шест месеци затвора за оне који симболе Трећег рајха користе „на погрешан или неодговарајући начин”. Сећање на холокауст веома живо је у Израелу, који је настао после Другог светског рата и убиства шест милиона европских Јевреја. Њихово страдање један је од темеља данашњег израелског идентитета. Деца од раног детињства уче о нацистичким покушајима да униште целокупну јеврејску популацију на Старом континенту, док средњошколци посећују Аушвиц и друге концентрационе логоре настале по вољи Адолфа Хитлера. Ипак, симболи тог времена злоупотребљавају се у политичке сврхе. Премијер Бенјамин Нетанијаху често упоређује иранске нуклеарне амбиције са понашањем нацистичке Немачке. Током демонстрација против тадашњег премијера Исака Рабина, протестанти су носили слике на којима је председник владе приказан у униформи „ес-ес-еоваца”. Рабин је убијен неколико дана после тога, па предлагачи тврде да ће нови закон спречити будуће вербалне подстицаје на насиље.

За разлику од Француске и Немачке, Израел нема закон који забрањује употребу нацистичких симбола. Неки Израелци сматрају да тако треба и да остане да се не би угрозила слобода говора у земљи која се поноси тиме што је демократија у региону којим доминирају ауторитарни режими.

– Из недеље у недељу покушавају да нас ућуткају и науде слободи изражавања – каже Зехава Галон, лидер опозиционе странке Мерец.

И историчар Том Сегев каже да нема потреба за забраном јер у Израелу већ постоји дужно поштовањем према жртвама фашизма. Он упозорава да би било немогуће стрпати у затвор свакога ко помене реч „нациста”.

Роберт Розет из меморијалног центра „Јад Вашем” каже да јавне личности а не закон треба да дају пример друштву како да се опходи према поменутим симболима. 

– Путем образовања и примера наших културних и политичких лидера, људи ће схватити да не треба да користе ове симболе где за то нема места, каже Розет.

Са њим се слаже и „Џерузалем пост”. Уводник конзервативног дневник оцењује да је називање израелских полицајаца и војника нацистима „неукусно”, али да то ипак није позив на насиље. Израел је већ донео закон о забрани хушкања на насиље после убиства Исака Рабина 1995, подсећа лист и закључује да се против злоупотребе симбола из прошлости треба борити искључиво образовањем и примерима које ће давати јавне личности.

Коначно, „Џерузалем пост” се пита да ли би нови закон значио и то да ће Нетанијаху убудуће морати да се уздржи од поређења попут оног из 2008. када је за тадашњег иранског председника Ахмадинежада казао да је „савремени Хитлер”.