Грађани у страху од приватних извршитеља

Јавно комунално предузеће „Инфостан” (преко кога се у Београду обавља обједињена наплата многих комуналних услуга) током 2013. године професионалним, приватним извршитељима поднело је око 60.000 предлога за извршење на основу веродостојне исправе против корисника који нису платили ни један једини рачун у претходној години.

У „Инфостану” истичу да су у обавези да покрену поступак принудне наплате у року од годину дана, како потраживања не би застарела.

– Наше предузеће користи максимум од 12 месеци, колико нам и закон дозвољава, а покрећемо принудну наплату када немамо никакву другу опцију. Пре подношења предлога за извршење на основу веродостојне исправе корисник добија опомену, након чега професионални извршитељи доносе закључак који кориснику даје рок од осам дана да плати доспеле, а неизмирене обавезе. На Закључак се може уложити приговор – објашњавају у овом предузећу. 

Страх од принудне наплате па тако и приватних извршитеља кулминирао је међу грађанима од када је објављено да приватни извршитељи, након окончања судског спора и позитивне пресуде имају могућност да наплате дуговања директно са рачуна дужника. Принудна наплата комуналних предузећа је по Закону о извршењу и обезбеђењу од маја 2012. године прешла из надлежности судова искључиво код професионалних извршитеља. Од тада њихове услуге користе и комунална предузећа и приватне фирме, попут мобилних и кабловских оператера, банака… Професионални извршитељи у Србији потраживања наплаћују на исти начин и од државе и привредних друштава, а крајње мере су административна забрана плате и пленидба имовине.

Бојазан да због неколико неплаћених рачуна приватни извршитељ може да закуца на врата и без објашњења крене у пленидбу у ствари је неоснована. Пре него дође до подношења предлога за извршење, предузећа дужнике, по правилу, опомињу да постоји неплаћено потраживање. Уколико дужник не реагује на опомене, повериоци најпре подносе предлог надлежном суду за извршење. Уколико суд оцени да је предлог оправдан, доноси решење којим дозвољава извршење на имовини дужника. 

Решење се доставља дужнику и повериоцу, наравно, препоручено, са повратницом, као доказом уручења. Од дана пријема судског решења, грађани имају право да, у року од пет дана, поднесу приговор (не жалбу, ни притужбу или томе слично). 

Примили или не примили судско решење, Закон предвиђа начине да се, у кратком року стекну услови за „уредну доставу”. Уколико дужник одбије да прими решење или игнорише његово постојање, оно ће бити изложено, законом прописан број дана, на огласној табли суда, после кога ће се сматрати да је оно ипак уручено. 

У пракси, непримањем решења дужник практично признајете свој дуг.

Уколико у законском року грађани не доставе оправдан приговор или нису ни имали основ за њега, долази до „извршења” које зависи од висине дуга. Добијена је улазница за мучан и, најблаже речено, непријатан поступак судског извршења. 

Важно је знати и то да дуг расте управо пропорционално са протоком времена од тренутка када је потраживање настало. По завршетку поступка извршења дуг ће се састојати од затезне камате, трошкова које је поверилац имао у судском поступку, трошкова извршитеља (или оних насталих у принудној наплати) и главног дуга. Како налаже Закон о облигационим односима, главни дуг се плаћа на крају.

--------------------------------------------------------------------------------

Вожња на овлашћење

Продали сте аутомобил некоме, без судски овереног уговора о купопродаји. Избегавање плаћања пореза на пренос права је подједнако противправан, било за онога који је обвезник, тако и за онога који му је свесно помогао у томе. Вожња „на овлашћење”, значи за формалног власника да ће казне, за евентуално учињене прекршаје, стизати на адресу регистрованог власника аутомобила и да је крив „док не докаже супротно”. Уговор о купопродаји који није оверен у суду не представља доказ да сте право на њему пренели другом лицу. Оверен уговор јесте доказ и уколико се деси да сте добили „казну” од „Паркинг сервиса”, јер нови власник није „пренео аутомобил” на своје име, саветујемо да се овом предузећу обраћате искључиво препорученом пошиљком са повратницом, у којој ћете доставити уговор о купопродаји.

--------------------------------------------------------------------------------

Паркинг сервис нуди репрограм дуга

(Фото Д. Јевремовић)

У београдском „Паркинг сервису” кажу да иначе имају право да покрене поступак наплате својих потраживања посредством приватних извршитеља, сходно Закону о извршењу и обезбеђењу, у случајевима када дужници не плате комуналну услугу ни после добијања обавештења, опомена и опомена пред тужбу, а тек крајња мера је утужење корисника и ангажовање извршитеља.

– Прошле године покренули смо око 2.000 предмета, који су достављени приватним извршитељима, али размишљамо да ове године уместо ангажовања судских извршитеља и принудне наплате дуговања од фебруара понудимо дужницима репрограм дуга – објашњавају у овом предузећу, додајући да „они не наплаћују казне, већ дневне карте, које представљају цену комуналне услуге на основу Одлуке о јавним паркиралиштима и Закону о комуналним делатностима.

Возачима, физичким лицима који од 2005. до 2013. године нису измирили своју обавезу по основу дневних карата за паркирање, биће омогућено да потпишу споразум о репрограму отплате дуга.

--------------------------------------------------------------------------------

Власник стана, али не и дугова?

(Фото Ж. Јовановић)

Дешава се да купац ваше непокретности, на пример, није пребацио обавезу плаћања „Инфостана”  на своје име, а не плаћа ни доспеле рачуне. Последица овакве ситуације може да буде неочекивана појава приватног извршитеља на вратима вашег новог дома, или непознат одлив новца са вашег рачуна, због принудне наплате. Пут ка доказивању да ви нисте дужник је прилично мукотрпан, али сте, према тренутној регулативи, углавном немоћни да то спречите. Обавеза новог власника (не заборавите да то дефинишете у уговору) јесте да према комуналним кућама поднесе захтеве за пренос имена корисника.

--------------------------------------------------------------------------------

Питали смо НБС

У ком се случају примењују принудне наплате са текућег рачуна?

Закон о извршењу и обезбеђењу уређује посебан поступак за намирење потраживања по основу комуналних и сличних услуга. Уколико у предлогу за извршење потраживања извршни поверилац предложи да се наплата потраживања обави запленом и исплатом са штедног улога или текућег рачуна дужника, поступак се спроводи у складу са Законом. Одређено је да се извршење ради наплате потраживања са штедног улога врши запленом и исплатом. Извршни поверилац (фирма која потражује дуг) који предлаже извршење ради наплате са штедног улога дужан је да наведе број и назив организације код које извршни дужник има штедни улог (текући рачун), као и друге податке о штедном улогу. Ако извршни поверилац не да потребне податке о штедном улогу дужника (текућем рачуну дужника) суд, односно извршитељ, те податке ће затражити од организације код које се налази улог (текући рачун), а коју је извршни поверилац дужан да назначи у свом предлогу.

Да ли је банка у обавези да о овоме обавести клијента и на који начин?

По Закону, организација код које се налази улог дужника (текући рачун дужника) дужна је да без одлагања суду, односно извршитељу, достави тражене податке и не сме да обавести извршног дужника да су ти подаци тражени. Суд, односно извршитељ, решење ће, односно закључак о заплени, доставити извршном дужнику тек када организација код које се води његов штедни улог (текући рачун) обавести суд, односно извршитеља да је спроведена забрана. Намирење извршног повериоца извршиће се по правилима намирења из новчаног потраживања дужника.