Građani u strahu od privatnih izvršitelja

Javno komunalno preduzeće „Infostan” (preko koga se u Beogradu obavlja objedinjena naplata mnogih komunalnih usluga) tokom 2013. godine profesionalnim, privatnim izvršiteljima podnelo je oko 60.000 predloga za izvršenje na osnovu verodostojne isprave protiv korisnika koji nisu platili ni jedan jedini račun u prethodnoj godini.

U „Infostanu” ističu da su u obavezi da pokrenu postupak prinudne naplate u roku od godinu dana, kako potraživanja ne bi zastarela.

– Naše preduzeće koristi maksimum od 12 meseci, koliko nam i zakon dozvoljava, a pokrećemo prinudnu naplatu kada nemamo nikakvu drugu opciju. Pre podnošenja predloga za izvršenje na osnovu verodostojne isprave korisnik dobija opomenu, nakon čega profesionalni izvršitelji donose zaključak koji korisniku daje rok od osam dana da plati dospele, a neizmirene obaveze. Na Zaključak se može uložiti prigovor – objašnjavaju u ovom preduzeću. 

Strah od prinudne naplate pa tako i privatnih izvršitelja kulminirao je među građanima od kada je objavljeno da privatni izvršitelji, nakon okončanja sudskog spora i pozitivne presude imaju mogućnost da naplate dugovanja direktno sa računa dužnika. Prinudna naplata komunalnih preduzeća je po Zakonu o izvršenju i obezbeđenju od maja 2012. godine prešla iz nadležnosti sudova isključivo kod profesionalnih izvršitelja. Od tada njihove usluge koriste i komunalna preduzeća i privatne firme, poput mobilnih i kablovskih operatera, banaka… Profesionalni izvršitelji u Srbiji potraživanja naplaćuju na isti način i od države i privrednih društava, a krajnje mere su administrativna zabrana plate i plenidba imovine.

Bojazan da zbog nekoliko neplaćenih računa privatni izvršitelj može da zakuca na vrata i bez objašnjenja krene u plenidbu u stvari je neosnovana. Pre nego dođe do podnošenja predloga za izvršenje, preduzeća dužnike, po pravilu, opominju da postoji neplaćeno potraživanje. Ukoliko dužnik ne reaguje na opomene, poverioci najpre podnose predlog nadležnom sudu za izvršenje. Ukoliko sud oceni da je predlog opravdan, donosi rešenje kojim dozvoljava izvršenje na imovini dužnika. 

Rešenje se dostavlja dužniku i poveriocu, naravno, preporučeno, sa povratnicom, kao dokazom uručenja. Od dana prijema sudskog rešenja, građani imaju pravo da, u roku od pet dana, podnesu prigovor (ne žalbu, ni pritužbu ili tome slično). 

Primili ili ne primili sudsko rešenje, Zakon predviđa načine da se, u kratkom roku steknu uslovi za „urednu dostavu”. Ukoliko dužnik odbije da primi rešenje ili ignoriše njegovo postojanje, ono će biti izloženo, zakonom propisan broj dana, na oglasnoj tabli suda, posle koga će se smatrati da je ono ipak uručeno. 

U praksi, neprimanjem rešenja dužnik praktično priznajete svoj dug.

Ukoliko u zakonskom roku građani ne dostave opravdan prigovor ili nisu ni imali osnov za njega, dolazi do „izvršenja” koje zavisi od visine duga. Dobijena je ulaznica za mučan i, najblaže rečeno, neprijatan postupak sudskog izvršenja. 

Važno je znati i to da dug raste upravo proporcionalno sa protokom vremena od trenutka kada je potraživanje nastalo. Po završetku postupka izvršenja dug će se sastojati od zatezne kamate, troškova koje je poverilac imao u sudskom postupku, troškova izvršitelja (ili onih nastalih u prinudnoj naplati) i glavnog duga. Kako nalaže Zakon o obligacionim odnosima, glavni dug se plaća na kraju.

--------------------------------------------------------------------------------

Vožnja na ovlašćenje

Prodali ste automobil nekome, bez sudski overenog ugovora o kupoprodaji. Izbegavanje plaćanja poreza na prenos prava je podjednako protivpravan, bilo za onoga koji je obveznik, tako i za onoga koji mu je svesno pomogao u tome. Vožnja „na ovlašćenje”, znači za formalnog vlasnika da će kazne, za eventualno učinjene prekršaje, stizati na adresu registrovanog vlasnika automobila i da je kriv „dok ne dokaže suprotno”. Ugovor o kupoprodaji koji nije overen u sudu ne predstavlja dokaz da ste pravo na njemu preneli drugom licu. Overen ugovor jeste dokaz i ukoliko se desi da ste dobili „kaznu” od „Parking servisa”, jer novi vlasnik nije „preneo automobil” na svoje ime, savetujemo da se ovom preduzeću obraćate isključivo preporučenom pošiljkom sa povratnicom, u kojoj ćete dostaviti ugovor o kupoprodaji.

--------------------------------------------------------------------------------

Parking servis nudi reprogram duga

(Foto D. Jevremović)

U beogradskom „Parking servisu” kažu da inače imaju pravo da pokrene postupak naplate svojih potraživanja posredstvom privatnih izvršitelja, shodno Zakonu o izvršenju i obezbeđenju, u slučajevima kada dužnici ne plate komunalnu uslugu ni posle dobijanja obaveštenja, opomena i opomena pred tužbu, a tek krajnja mera je utuženje korisnika i angažovanje izvršitelja.

– Prošle godine pokrenuli smo oko 2.000 predmeta, koji su dostavljeni privatnim izvršiteljima, ali razmišljamo da ove godine umesto angažovanja sudskih izvršitelja i prinudne naplate dugovanja od februara ponudimo dužnicima reprogram duga – objašnjavaju u ovom preduzeću, dodajući da „oni ne naplaćuju kazne, već dnevne karte, koje predstavljaju cenu komunalne usluge na osnovu Odluke o javnim parkiralištima i Zakonu o komunalnim delatnostima.

Vozačima, fizičkim licima koji od 2005. do 2013. godine nisu izmirili svoju obavezu po osnovu dnevnih karata za parkiranje, biće omogućeno da potpišu sporazum o reprogramu otplate duga.

--------------------------------------------------------------------------------

Vlasnik stana, ali ne i dugova?

(Foto Ž. Jovanović)

Dešava se da kupac vaše nepokretnosti, na primer, nije prebacio obavezu plaćanja „Infostana”  na svoje ime, a ne plaća ni dospele račune. Posledica ovakve situacije može da bude neočekivana pojava privatnog izvršitelja na vratima vašeg novog doma, ili nepoznat odliv novca sa vašeg računa, zbog prinudne naplate. Put ka dokazivanju da vi niste dužnik je prilično mukotrpan, ali ste, prema trenutnoj regulativi, uglavnom nemoćni da to sprečite. Obaveza novog vlasnika (ne zaboravite da to definišete u ugovoru) jeste da prema komunalnim kućama podnese zahteve za prenos imena korisnika.

--------------------------------------------------------------------------------

Pitali smo NBS

U kom se slučaju primenjuju prinudne naplate sa tekućeg računa?

Zakon o izvršenju i obezbeđenju uređuje poseban postupak za namirenje potraživanja po osnovu komunalnih i sličnih usluga. Ukoliko u predlogu za izvršenje potraživanja izvršni poverilac predloži da se naplata potraživanja obavi zaplenom i isplatom sa štednog uloga ili tekućeg računa dužnika, postupak se sprovodi u skladu sa Zakonom. Određeno je da se izvršenje radi naplate potraživanja sa štednog uloga vrši zaplenom i isplatom. Izvršni poverilac (firma koja potražuje dug) koji predlaže izvršenje radi naplate sa štednog uloga dužan je da navede broj i naziv organizacije kod koje izvršni dužnik ima štedni ulog (tekući račun), kao i druge podatke o štednom ulogu. Ako izvršni poverilac ne da potrebne podatke o štednom ulogu dužnika (tekućem računu dužnika) sud, odnosno izvršitelj, te podatke će zatražiti od organizacije kod koje se nalazi ulog (tekući račun), a koju je izvršni poverilac dužan da naznači u svom predlogu.

Da li je banka u obavezi da o ovome obavesti klijenta i na koji način?

Po Zakonu, organizacija kod koje se nalazi ulog dužnika (tekući račun dužnika) dužna je da bez odlaganja sudu, odnosno izvršitelju, dostavi tražene podatke i ne sme da obavesti izvršnog dužnika da su ti podaci traženi. Sud, odnosno izvršitelj, rešenje će, odnosno zaključak o zapleni, dostaviti izvršnom dužniku tek kada organizacija kod koje se vodi njegov štedni ulog (tekući račun) obavesti sud, odnosno izvršitelja da je sprovedena zabrana. Namirenje izvršnog poverioca izvršiće se po pravilima namirenja iz novčanog potraživanja dužnika.